Srbija dobija još 9,9 miliona evra pomoći iz EU za nastavak projekta 'OIE- razvoj tržišta biomase'
Predstavnici Vlade Srbije i Nemačke razvojne banke KfW potpisali su danas dva ugovora u iznosu od ukupno 9,9 miliona evra bespovratnih sredstava, kojima je zaokruženo finansiranje druge faze projekta "Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase", vrednog ukupno 32 miliona evra.
Projekat treba da obezbedi finansiranje izgradnje i rekonstrukcije sistema daljinskog grejanja koji zamenjuju zagađujuća i neefikasna fosilna goriva, za ekološki prihvatljivo grejanje, za koji je do sada interes pokazalo nekoliko loklanih samouprava - Prijepolje, Majdanpek, Niš, Bajina Bašta i Rača.
U prisustvu predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića i komesara EU za susedsku politiku i proširenje Olivera Varhejija, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i direktor Kancelarije Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu Karsten Sandhop potpisali su u Vladi Srbije ugovor o grantu nemenjen stručnijm uslugama, vredan 900.000 evra, a u vezi sa Studijom izvodljivosti za Program promocije obnoviljive energije i razvoja tržišta biomase u Srbiji.
Ministraka Đedović i ministraka za evropske integracije Tanja Miščević potpisale su sa Sandhopom i grant vredna devet miliona evra nemenjen tehničkoj pomoći, a iz regionalnog programa EU za energetsku efikasnost.
Ministarka rudarstva i energetike je izjavila kako je neophodno brinuti za izvore iz kojih se dobija i električna i toplotna energija.
"Država podržava ulaganja u toplane kako bismo smanjili rasipanje energije, odnosno kako bismo povećali energetsku efikasnost, kako bismo omogućili korišćenje energenata koji ne zagađuju vazduh, kao i pouzdano i kvalitetno grejanje za građane po održivim cenama", istakla je ona.
Podestila je da je prva faza projekta "Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase" obuhvatala opštine Priboj, Mali Zvornik, Novi Pazar i Majdanpek, koje su prebacile stisteme svog daljinskog grejanja na drvnu biomasu.
"Uloženo je ukupno 27 miliona evra kroz ovaj projekat. Nastavak ovog programa vredan je 32 miliona evra, a više od trećine sredstava će bi obezbeđeno iz donacija", kazala je ona.
Đedović Handanović je zahvalila EU na donacijama i istakla da je godinama EU najvažniji trgovinski partner Srbije, ali i najveći investitor i donator.
Podsetila je da je EU podržala izgradnju gasovoda Srbija - Bugarska, razvoj prenosne mreže, rekonstrukciju hidroelektrana, kao i olakšice za energetski ugrožene kupce.
"Kroz nastavak projekta zainteresovane lokalne samouprave će u svojim toplanama zameniti ugalj i mazut kao energente i obezbediti dodatne investiicije za sanaciju toplovodne mreže", katala je Đedović Handanović.
Kao glavne koristi koje će doneti realizacija druge faze projekta, ministarka je istakla zdravije i jeftinije grejanje za građane, smanjenje gubitaka na mreži za osam odsto, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 88 odsto i emisije sumpor-dioksida za 99 odsto.
Naglasila je i da će projekat obezbediti prelazak na palaćanje potrošene toplotne energije prema potrošnji.
Đedović Handanović očekuje da će realizacija druge faze projekta početi početkom naredne godine, da bi potom za oko godinu dana stanovnici mogli da računaju na čistije grejanje.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević precizirala je da se druga faza projekta odnosi na dodavanje kapaciteta postojećim toplanama i stavljanje novih kotlova u kotlarnicama.
Smatra da je najvažnije što projekta omogućava veliko poboljšanje očuvanja životne sredine kroz smanjenja emisije ugljen-dioksida i sumpor-dioksida.
"To je ono što proističe iz svih projekata koje dogovaramo sa EU i svakom pojedinačnom državom", rekla je Miščević.
Komesara EU za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji je kazao da je ovaj program korišćenja biomase za sistem daljinskog grejanja u Srbiji otvara novo poglavlje u naporima Srbije ka energetskoj tranziciji.
"To je pokazatelj posvećenosti da se pređe sa korišćenja uglja na zelenije izvore energije", kazao je on i dodao je da program podržava i sprovođenje Zelene agende u Srbiji, što će, kako je naveo, biti ključno kako bi se ispunile obaveze is Pariskog sporazuma u vezi sa klimatskim promenama.
Istakao je da je prva faza projekta u loklanim samoupravama u kojima je sprovedena pokazala "opipljive rezultate" i da će njen nastavak omogućiti, pored ostalog, dalje smanjenje zagađenja vazduha.
Verheji je kazao da će dva potpisana ugovora o bespovrtanim sredstrvima omogućiti i bezbednije snabdevalje toplotnom energijom, uz obezbeđivanje energetske nezavisnosti.
"U proteklih 10 godina EU je obezbedila više od 600 miliona evra grantova u energetski sektor u Srbiji. Naš ekonomsko-investicioni plan je obezbedio dovoljan paket koji može da mobiliše i do 30 milijardi evra za energetiku, što će omogućiti zelenu tranziciju, u skladu sa Zelenom agendom za Zapadni Balkan", kazao je on.
Istakao je i da ostala pomoć EU energetskom sektoru u Srbiji imaju za cilj povećanje energetske bezbednosti i energetske efikasnosti, kao i da doprinese energetskoj tranziciji i diversifkaciji izvora snabdevanja.
Verheji je naglasio i da Srbija može i dalje da računa na podršku EU.
Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad kazala je da je svetu potrebna energetska tranzicija i da je trenutni energetski sistem koji se bazira na fosilnim gorivima u krizi, te da je hitno potrebna tranzicija na obnovljive izvore energije u svim sferama života.
"Enegetska efikasnost i ekonomije zasnovane na obvnovljivim izvorima energije su preduslov za bezbedniji, otporniji, jeftiniji i održiv energetski sistem", izjavila je ona.
Dodala je da zbog toga moraju da se pojačaju napori u sprovođenju energetske tranzicije.
"Srbija ima značajan potencijal za sprovođenje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije", kazala je Konrad i ukazala da potencijal biomase pokriva oko 15 odsto ukupnih energetskih potreba zemlje.
Konrad je navela i da su se Nemačka i Srbija, u okviru klimatskog partnerstva dogovorile da sarađuju u postizanju ciljeva utvrđenih Pariskim sporazumom o klimatskim promenma.
"Vlada Nemačke je od 2000. godine izdvojila skoro 1,5 milijardi evra za energetski sektor u Srbiji. U ovom trenutku realizujemo projekte koji su vredni milione evra, a u planu je još projekata", rekla je ona.
Dodala je da se danas otvara novo poglavlje u uvođenja korišćenja biomase u toplanama u Srbiji čija je prva faza uspešno završena.
"Četiri postrojenja daljinskog grejanja u četiri lokalne samouprave su ili obnovljena ili izgrađena i obezbeđuju 4.500 domaćinstava, skoro 14.000 grašana i 3.000 korisnika u komercijalnim i javnim zgradama", kazala je Konrad.
Primarni cilj projekta je da 90 odsto proizvodnje energije dolazi iz održivih izvora, prvenstveno od biomase drvne sečke.
Dodatni izvor mogli bi biti solarna i geotermalna energija, a primaran cilj je da 90 proizvodnje energje dolazi održivih izvora, odnosno biomase.
Vrednost projekta "Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase" iznosi 32 miliona evra, od čega su grantovi u iznosu od devet miliona evra iz Regionalnog programa EU za energetsku efikasnost u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, dva miliona evra od Vlade Nemačke i milion evra iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć, kao i zajam u iznosu od 20 miliona evra od Nemačke razvojne banke KfW.
Vlada Srbije je 2019. godine, uz podršku KfW banke započela program "Razvoj tržišta biomase u Srbiji", koji je za cilj imao promociju korišćenja biomase u sistemima daljinskog grejanja.
Prva faza programa, vredna 27 miliona evra, obuhvatila je opštine Mali Zvornik, Priboj, Novi Pazar i Majdanpek, koje kao energent za svoje sisteme daljinskog grejanja sada koriste drvnu masu.
