Istraživači otkrivaju istoriju evolucije baobaba

Zajedničkim naporima kineskih i međunarodnih istraživača rasvetljeno je evoluciono putovanje stabala baobaba i utvrđeno da je Madagaskar kolevka svih vrsta baobaba.

Objavljena 15. maja u časopisu Priroda (Nature), studija koju su sproveli istraživači iz Kinesko-afričkog zajedničkog istraživačkog centra Kineske akademije nauka i drugih instituta predstavlja značajnu prekretnicu u smislu boljeg razumevanja ovih kultnih stabala, piše Sinhua.

Baobabi, rod sa samo osam postojećih vrsta, imaju svoje uporište na Madagaskaru, gde isključivo uspeva šest vrsta. Preostale dve vrste uočene su u ravničarskim predelima afričkog kopna i  na krajenjem severozapadu Australije. Poštovana zbog svog kulturnog i ekološkog značaja, stabla baobaba se na Madagaskaru često nazivaju "majkama šume" i "drvećem života".

Koristeći visokokvalitetne genomske podatke iz svih osam postojećih vrsta baobaba, istraživači su krenuli na putovanje kroz vreme kako bi otkrili evolucionu tapiseriju baobaba. Njihova otkrića sugerišu da je Madagaskar verovatno bio kolevka diverzifikacije baobaba, sa naknadnim širenjem na afričko kopno i Australiju.

Njihova studija je takođe naglasila ključnu ulogu koju igraju faktori kao što su paleogeografski događaji, oprašivači životinja i lokalne fluktuacije nivoa mora u oblikovanju prošle dinamike populacije malagaških baobaba.

"Na ono što danas vidimo u vezi sa baobabama na Madagaskaru u velikoj meri je uticala konkurencija vrsta  i geološka istorija ostrva, posebno promene u lokalnom nivou mora", rekao je Van Junan, prvi koautor rada i istraživač iz Botaničke bašte Vuhana.

Istraživači su upozorili da bi rast nivoa mora izazvana klimatskim promenama mogla da ometa prirodno širenje baobaba i potencijalno negativno utiče na dinamiku njihove populacije.

Naoružani sveobuhvatnim razumevanjem genetike baobaba, istraživači su se nadali da će otkriti vitalne tragove za očuvanje ovih stabala u uslovima brzog razvoja okruženja.

Oni su naglasili hitnu potrebu za naporima za očuvanje, navodeći spoj faktora koji prete populaciji baobaba, uključujući gubitak staništa i pad ključnih oprašivača kao što su slepi miševi i jastrebovi moljci.

Sem toga, istraživači su se založili za ponovnu procenu statusa očuvanja određenih vrsta baobaba na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN). Ova preporuka je proizašla iz nalaza koji su otkrili njihovu ograničenu genetsku varijabilnost, malu veličinu populacije i uske ekološke niše (ili preferencije staništa), što ih čini ranjivim na klimatske promene i druge pritiske na životnu sredinu, kao što su promene u korišćenju zemljišta. Prema projekciji podataka, neke vrste baobaba se čak suočavaju sa potencijalnim naglim padom broja od najmanje 90 procenata.

Ovako drastičan potencijalni pad zahteva reklasifikaciju iz ugroženih u kritično ugrožene vrste , naglašavajući hitnu potrebu za ciljanim naporima za očuvanje, navodi se u studiji.

U budućnosti, istraživači nameravaju da prošire svoje napore za uzorkovanje stabala baobaba kako bi unapredili inicijative za očuvanje i obezbedili veću svest o njihovim jedinstvenim atributima.