Novi energetski bum Kine podstiče globalnu zelenu tranziciju
Nepokolebljivi fokus Kine na razvoj s niskim emisijama ugljenika podstakao je novi energetski bum u drugoj po veličini ekonomiji na svetu, s vetrom u leđa koji ubrzava zelenu transformaciju sveta.
Kineski novi energetski bum ne samo da podupire ostvarenje ciljeva zelenog razvoja zemlje, već doprinosi i globalnoj zelenoj tranziciji nudeći kvalitetne i pristupačne proizvode, kao i kineske tehnologije i rešenja, ocenili su govornici u petoj epizodi Kineske ekonomske konferencije, platforme za razgovore svih medija čiji je domaćin novinska agencija Sinhua.
SMANJENJE EMISIJA UGLJENIKA
Kina se 2020. godine svečano obavezala svetu da planira da dostigne vrhunac emisija ugljen-dioksida pre 2030. i da postigne ugljeničnu neutralnost pre 2060. godine.
Zemlja je od tada krenula brzim putem ka ovim ciljevima, u značajnim oblastima uključujući kapacitete obnovljive energije, industrijsku nadogradnju i vodeću poziciju u svetu u proizvodnji novih energetskih vozila (NEV), solarnih panela i litijum baterija.
Kineska flota novih energetskih vozila se više nego učetvorostručila od 2020. godine na preko 20 miliona na kraju 2023, čime je Kina postala najveći svetski proizvođač i potrošač NEV.
Instalirani kapacitet obnovljive energije u Kini ušao je u istoriju tako što je prvi put prošle godine nadmašio toplotnu snagu, čineći oko polovine dodatnih kapaciteta obnovljive energijeu svetu, rekaoje zvaničnik Nacionalne komisije za razvoj i reformu Huo Fupeng.
Nazivajući Kinu "svetskom elektranom obnovljivih izvora energije", Međunarodna agencija za energiju (IEA) predviđa da će Kina činiti skoro 60 odsto novih obnovljivih kapaciteta za koje se očekuje da će postati operativne na globalnom nivou do 2028.
Analitičari su novo povećanje energije pripisali politici podsticanja zelenog rasta u Kini, njenom ogromnom domaćem tržištu, kompletnim industrijskim i lancima snabdevanja i bogatom fondu talenata.
Uzimajući NEV kao primer, He Hailin, zvaničnik Ministarstva industrije i informacionih tehnologija, rekao je da Kina ima prednosti ogromne potražnje na tržištu, kompletan industrijski sistem koji obezbeđuje snabdevanje, ogromnu radnu snagu visokog kalibra. Pored toga, stalne tehnološke inovacije i istraživanje i razvoj Kine takođe doprinose konkurentskim prednostima sektora.
JAHANJE NA KINESKOM TALASU
Kineska nova energetska industrija ne samo da je postigla uspeh na domaćem tržištu, već i aktivno ide na globalno tržište, povećavajući nivo internacionalizacije i konkurentnosti sektora.
"Kina poseduje i sposobnost i odgovornost da iskoristi svoje komparativne prednosti u novoj energetskoj industriji, doprinoseći kineskim tehnologijama, proizvodima i rešenjima za svet", rekao je Huo.
Izveštaj IEA kaže da je 2023. proizvodnja polisilicijumskih fotonaponskih modula bila 30 odsto skuplja u SAD nego u Kini, u Indiji 10 odsto skuplja i u EU 60 odsto skuplja.
To je dovelo do pada cena solarnih modula za više od 80 odsto u poslednjoj deceniji, rekao je Hejmi Bahar, viši analitičar iz IEA, napominjući da su niže cene solarnih modula pomogle svim zemljama da prošire primenu solarnih fotonapona.
Kina je potpisala ugovore sa oko 100 zemalja i regiona kako bi im pomogla u razvoju novih energetskih projekata, dok su njena nova anergetska vozila izvezena u više od 180 zemalja i regiona, svrstavajući se među najpopularnije brendove u zemljama uključujući Francusku, Tajland i Indoneziju, rekao je Huo.
Dok su određene zapadne zemlje prikazale rastući izvoz kineskih novih energetskih vozila kao dokaz prevelikih kapaciteta, govornici su odbacili takav narativ, tvrdeći da obrazloženje zasnovano na izvozu takođe ne drži vodu.
He Hailin je istakao da je proizvodni kapacitet zemlje koji prevazilazi domaću potražnju uobičajena pojava na globalnom nivou jer odražava komparativne prednosti i rezultat međunarodne podele rada i saradnje.
Pribegavanje protekcionizmu ne samo da će poremetiti globalne industrijske lance i lance snabdevanja nove energetske industrije i potkopati svetsku tranziciju sa niskim sadržajem ugljenika, već će i dovesti do povratnih posledica i ometati domaću industriju u Kini, rekao je Huo.
Da bi se uhvatile u koštac sa klimatskim promenama, sve zemlje i regioni moraju da iskoriste svoje konkurentske prednosti, unaprede otvorenu saradnju i koordinaciju politike, promovišu razmenu inovativnih rezultata i stvore okruženje za fer konkurenciju i slobodnu trgovinu, dodao je on.
