Generalna skupština UN glasa o rezoluciji o Danu sećanja na genocid u Srebrenici

Generalna skupština Ujedinjenih nacija (GS UN) glasaće u četvrtak u Njujorku o rezoluciji kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici i osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

 

Nacrt Rezolucije o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici uvršten je u dnevni red 82. Plenarnog sastanka pod tačkom Kultura mira, u 16.00 po centralnoevropskom vremenu.

 

Rezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore.

 

Uz predlagače Nemačku i Ruandu, sponzori rezolucije su: Albanija, Australija, Austrija, Bangladeš, Belgija, BiH, Bugarska, Čile, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Irska, Island, Italija, Jordan, Kanada, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malezija, Maršalska Ostrva, Norveška, Novi Zeland, Poljska, SAD, Severna Makedonija, Slovenija, Švedska, Turska, Velika Britanija i Vanuatu, navodi se u nacrtu dokumenta.

 

U nacrtu rezolucije se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.

 

Podseća se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.

 

Naglašava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.

 

U konačni tekst ubačena su i dva amandmana koje je predložila Crna Gora i kojima se ponavlja da se "krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini", kao i "čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se nalazi u Njujorku, uoči sednice je poručio da će se sve videti – "ko su nam prijatelji i ko su nam lažni prijatelji".

 

"Naravno, biće mnogo licemerja, biće mnogo neistina, biće mnogo svega na šta smo odavno naučili - o kojima će oni koji sve čine protiv Srbije da nam objašnjavaju da u stvari sve to čine upravo zbog Srbije jer mnogo bolje nego mi razumeju naše interese u budućnosti", rekao je Vučić.

 

Ocenio je da će dan glasanja o rezoluciji za njega biti najteži u političkom smislu otkako je predsednik.

 

"Srbiju ne mogu da uplaše. Nikada nisu mogli da je uplaše. Samo brinem hoću li biti dovoljno na visini zadatka da ne razočaram svoj narod. Druge brige sam prebrinuo, više ih nemam. Samo bih želeo da svaki Srbin svuda u svetu zna da sam dao sve od sebe braneći čast i obraz našeg naroda", rekao je Vučić.

 

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da je rezolucijom o Srebrenici potpisan kraj Bosne i Hercegovine.

 

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je predlaganje te rezolucije "farsa" i da nikad nije bila toliko zabrinuta za mir na Balkanu kao sada.

 

"Pozivam sve iz Evropske unije (EU) da se zapitaju kako će izgledati Bosna i Hercegovina nakon glasanja o rezoluciji. Da li će biti zemlja koja je mirnija, stabilnija, u kojoj postoji veće razumevanje između Bošnjaka, Hrvata i Srba ili nestabilnija u kojoj je potreban jedan incident da se sve se zapali. A ko je to uradio, pa pre svega Nemačka, a onda i svi oni iz EU i svi oni koji će glasati za ovakvu rezoluciju", rekla je Brnabić, za Tv Pink, naglasivši da su neke zemlje primorane da glasaju i prećeno im je.

 

Kako je navela, predlagaći rezolucije iz Zapadnog sveta su "uzeli šibicu i bacili je".