Francuska neće forsirati politiku koja je dovela do nemira u Novoj Kaledoniji gde žele nezavisnost
Makron je danas doputovao u Novu Kaledoniju, i posle sastanka sa liderima oba lokalna tabora - za i protiv sa otcepljenja od Francuske, predstavio plan za organizovanje još jednog referenduma o tome.
Nezavisnost zastupaju starosedelački Kanaci, dok potomci francuskih kolonista i drugi doseljenici žele da Nova Kaledonija ostane pod francuskom jurisdikcijom.
Na tri ranija referenduma, održana između 2018. i 2021. godine, većina je glasala protiv otcepljenja.
Makron je izrazio nadu da će se lideri Nove Kaledonije dogovoriti o referendumu "u narednim sedmicama i mesecima", posle uklanjanja barikada demonstranata i ukidanja vanrednog stanja.
Spornu reformu koja je dovela do nereda su odobrila oba doma francuskog parlamenta u Parizu. Sledeći je trebalo da bude zajedničko zasedanje oba doma da bi se promenio Ustav Francuske što se očekivalo do kraja juna.
Međutim, iz današnje izjave Makrona izgleda da je sada voljan da promeni put i kupi više vremena za drugačiji sporazum koji bi se možda više dopao pobornicima nezavisnosti koji smatraju da će francuska reforma dovesti do marginalizacije domorodačkih Kanaka kao glasača.
Na Novoj Kaledoniji živi 270.000 ljudi.
U nedavnim nemirima, najvećim na tom arhipelagu još od 1980-ih godina, poginulo je šest ljudi, a tragovi nasilja vide se na sve strane.
Makron je rekao da će pojačanje francuske policije, poslato da smiri nemire, ostati u Novoj Kaledoniji "koliko bude potrebno".
Pokazujući koliko ozbiljno shvata ono što se dešava na tom arhipelagu, Makron je otkazao ranije najavljeni raspored svojih poseta i preleteo svet da bi došao.
Lideri Kanaka, koji su pre nedelju dana odbili Makronovu ponudu za onlajn video razgovor, pridružili su se danas sastanku koji je francuski lider organizovao sa rivalskim liderima koji žele da Nova Kaledonija ostane deo Francuske.
Ona je francuska kolonija postala 1853. godine, pod carem Napoleonom Trećim.
Teme
Svet
