Fond za humanitarno pravo: U Srbiji 17 osoba izdržava kaznu zbog ratnih zločina

Advokatica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Marina Kljajić izjavila je danas u Beogradu da je tokom prošle godine Tužilaštvo za ratne zločine imalo 27 postupaka, od kojih su pet okončana tako što je Apelacioni sud doneo presude, jedan je završen priznavanjem krivice, dok je 21 predmet i dalje u toku.

Kljajić je na konferenciji za novinare u Medija centru rekla da je u Srbiji 17 osoba na izdržavanju kazne zbog počinjenih ratnih zločina a da je jedna u bekstvu.

Ona je ukazala da se u izveštaju FHP za 2023. ocenjuje da je rad Tužilaštva za ratne zločine "neefikasan" zbog "nepotrebnog odugovlačenja postupaka i izostanka srovođanja revidirane tužilačke strategije".

Kljajić je rekla da je u 2023. godini Tužilaštvo za ratne zločine podiglo tri optužnice protiv sedam osoba, od kojih je, navela je, "jedna optužnica ustupljena iz Bosne i Hercegovine a druge dve su rezultat vlastite istrage".

Istakla je da je optužnica ustupljena iz Bosne i Hercegovine podignuta protiv pet osoba a da je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo dve samostalne optužnice, sa po jednim optuženim, kao i da tokom prošle godine od tih optužnica nijedna nije procesuirana, već da je u ovoj godini jedna od njih potvrđena i da će početi suđenje.

"Ovakvi rezultati Tužilaštva za ratne zločine govore o velikom neradu", rekla je Kljajić.

Ona je dodala da je u prethodnih sedam godina podignuto 39 optužnica za ratne zločine, od čega je 23 bilo ustupljeno iz BiH, dok je 16 optužnica podiglo Tužilaštvo za ratne zločine.

"Dobijeno je 59 posto predmeta, a ustupljene su optužnice samo zato što pravosudnim organima nisu dostupni optuženi. U proseku su podizane 2,3 optužnice na godišnjem nivou kao rezultat samostalnog rada Tužilaštva za ratne zločine", rekla je Kljajić.

Dodala je i da tužilaštvo "anonimizuje" imena optuženih za ratne zločine, kao i imena žrtava, iako je, istakla je, "interes javnosti ove zemlje da zna ko su ljudi optuženi za ratne zločine".

Predstavnik Udruženja tužilaca Srbije Radovan Lazić je rekao da je "izveštaj kritičan ali ne i neobjektivan", kao i da "rad Tužilaštva za ratne zločine prolazi ispod radara a javnost je zainteresovana sve manje".

"Teško je ne složiti se sa većinom navoda u izveštaju, pa i sa najopštrijim a to je da je rad Tužilaštva za ratne zločine nedopustivo neefikasan", rekao je Lazić.

Zamenica sefa delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva je kazala da "treba osigurati pravdu za žrtve" i za njihove porodice, kao i da regionalno pomirenje nije moguće bez napretka u ovim oblastima.