U nekim školama u Srbiji 90 odsto đaka funkcionalno nepismeno, neophodno ulaganje u obrazovanje

Ulaganja u obrazovanje u Srbiji su daleko ispod evropskog proseka, a to ima za posledicu da je u nekim srednjim trogodišnjim školama 90 odsto đaka funkcionalno nepismeno, ocenjeno je danas na konferenciji  povodom predstavljanja godišnjeg Izveštaja o ljudskim pravima mladih u Srbiji u 2023. godini.

Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju kazala je u Medija centru na konferenciji Beogradskog centra za ljudska prava i tima Ujedinjenih nacija za ljudska prava da se u Srbiji oko tri odsto budžeta odvaja za obrazovanje i ocenila da to nije dovoljno i da je znatno manje u odnosu na evropski prosek.

"U Srbiji se za predškolsko obrazovanje po detetu izdvaja 50 puta manje nego što je prosek EU, za osnovno obrazovanje 5 puta manje, za srednje obrazovanje 6 puta manje, za visoko obrazovanje 6 puta manje", navela je Bradaš.

Po njenim rečima, osim prava na obrazovanje postoje i problemi sa radnim pravima mladih, a poslodavci često krše zakon na njihovu štetu.

"Donosioci odluka doneli su Zakon o radnoj praksi kako bi mladi stekli neophodno iskustvo, ali dešava se mnogo zloupotreba i mladi često primaju iznos manji od minimalca. Glavna prepreka u zapošljavanju mladih nije nedostatak iskustva, već razvijenost privrede u zemlji", izjavila je Bradaš.

Ona je izjavila da statistički podaci pokazuju da je procenat osoba koje su zaposlene i imaju manje od 30 godina danas u Srbiji veći nego 2011. godine, ali da zapravo oko 6.000 manje mladih radi kada se uporede apsolutni brojevi.

Jovana Timotijević iz organizacije Ministarstvo prostora rekla je da se u Srbiji u proseku ljudi stambeno osamostaljuju kada napune 31 godinu.

"Nema političke volje da se oblikuju stambene politike tako da pomognu mladima. Mladi su mnogo pogođeni i ne mogu da se stambeno osamostale u proseku pre 31. godina, a po Zakonu oni u tom momentu više ne spadaju u grupu mladih", kazala je Timotijević.

Istraživanje je pokazalo da 60 odsto mladih živi sa roditeljima, a oni koji su se odvojili više od 40 odsto budžeta daju na stambene troškove.

"Čak i ako uspeju da se osamostale, ogromna je preopterećenost stambenim troškovima (...) Država nudi pomoć u vidu subvencija za kupovinu seoskih kuća, ali samo šest odsto ispitanika smatra to adekvatnom podrškom", rekla je Timotijević.

Ona je ocenila da je diskriminatorno i neučinkovito što Vlada Srbije povezuje stambeno osamostaljivanje sa populacionom politikom. 

Aleksandar Stevanović sa Institut za socijalnu medicinu kazao je da je mala verovatnoća da će briga o zdravlju mladih biti poboljšana dok se ne reši problem sa nedostatkom zdravstvenog kadra. 

"Broj dečijih psihijatara se ne menja godinama, kolege koje ostaju u sistemu su preopterećene i oni nemaju vremena da se bave edukacijom mladih i pričaju o prevenciji", izjavio je Stevanović.