I 16-godišnjaci će glasati na junskim izborima za poslanike Evro-parlamenta

Mladi Rumun Rareš Vojku iz Evropskog foruma omladine vodi akciju da bi što više 16-godišnjaka i 17-godišnjaka izašlo na birališta od 6. do 9. juna u pet zemalja EU koje im dozvoljavaju da glasaju, te da biraju poslanike novog saziva Evropskog parlamenta.

U drugim zemljama, minimalna starosna granica za glasanje i dalje je 18 godina.

Starosna granica za glasanje je 16 godina u Austriji, Belgiji, Nemačkoj i Malti i 17 godina u Grčkoj. U Belgiji je glasanje obavezno.

Smatra se da to pomaže da tinejdžeri prevaziđu političku apatiju, jer mahom mladi vide politiku kao "nešto odozgo".

Spuštanje lestvice na 16 godina, kao što je učinila Belgija za predstojeće evro-izbore, pokazuje poboljšanje: da političari počinju da pokazuju interesovanje za mlade i shvataju da su dovoljno zreli da glasaju.

Neki vide snižavanje minimalne starosne granice za glasanje kao trik političara da bi lako dobili glas neobaveštenih tinejdžera, nesvesnih politike, koji su jedva prerasli detinjstvo.

Vojku međutim kaže da "sa 16, 17 godina imate pravo da donosite bar neke odluke o svom lečenju, imate obavezu da platite porez ako radite, možete stupiti u građansko partnerstvo ili se možete venčati. Dakle, imate sve te dužnosti, obaveze, te tražimo da demokratska prava mladih budu u skladu s njihovim obavezama. Mislimo da je to pošteno".

To važi ne samo glasanje, već i za kandidovanje za funkcije u mnogim zemljama: većina država EU dozvoljava svima već sa 18 godina da predstavljaju svoje biračko telo u Evropskom parlamentu, kao i u telima u Briselu.

Tako je Kira Mari Peter-Hansen bila silno iznenađena kada je pre pet godina, sa jedva 20 godina, izabrana u Evropski parlament na listi danskih nezavisnih Zelenih i odmah je "zaplivala u dubokoj vodi" i uspešno "plivala" do sada.

U proteklih pet godina svog mandata je naučila da ima pitanja specifičnih za mlade kojima je potreban poseban pristup, ali klimatska kriza i kriza prirode povezuje sve generacije - rekla je ona.

Mnogi članovi ekstremno desnih i populističkih partija očekuju i da će se mladi ujediniti sa starijima u odbacivanju tradicionalnih ovlašćenja i postojanja političkih partija koje vladaju Parlamentom EU jer "budućnost izgleda mračno"- smatra Tom Vandendriše iz krajnje desničarske Flamanske interesne stranke koja je deo Grupe za identitet i demokratiju.

"Kako se može imati poverenja u tradicionalne stranke... koje su decenijama vladale i koje su nas dovele u ovu zbrku", rekao je on, pominjući pitanja migracija i terorizma. "Građani traže drugačije odgovore" -  smatra on.

Manon Obri, članica Evro-parlamenta iz stranke tvrde levice Nepokorena Francuska, ukazala je na pitanja zbog kojih se mladi nerviraju: socijalna isključenost, nejednakost, siromaštvo. Obri smatra da su evro-izbori idealan trenutak da se građani suprotstave bilo kome: od mađarskog premijera, preko francuskog predsednika, do čelnika najveće svetske kompanije za luksuznu robu.

"To je jedino vreme, jedino mesto kada vi, ja, bilo koja mlada osoba ima moć kao Viktor Orban, kao Emanuel Makron, kao Bernar Arno, jedan od najbogatijih u Evropskoj uniji", rekla je ona.