Nedeljkov: Izbori za Skupštinu Beograda ne mogu se smatrati slobodnim i poštenim

Foto: Beta/Milos Miskov

Programski direktor posmatračke misije organizacije Crta Raša Nedeljkov ocenio je danas da se izbori za Skupštinu Beograda "ne mogu smatrati slobodnim i poštenim".

Nedeljkov je na konferenciji za novinare u Beogradu predstavio preliminarne nalaze izbora za gradsku skupštinu te ocenio da je izborni dan bio "loš".

Dodao je da je na jučerašnjim lokalnim izborima oko 1.500 posmatrača Crte radilo na prikupljanju informacija i dokaza o toku izbornog dana.

"To je samo jedan segment u izbornom procesu, pre toga smo imale desetine ljudi koji su posmatrali kampanju medije, izbornu administraciju..." kazao je on.

Naveo je da su se izbori za odbornike Skupštine grada završili "poražavajuće u odnosu na integritet i kvalitet izbora, vladavinu prava i demokratski kapacitet društva".

"Juče  je na izbore izašlo oko 200.00 birača manje nego u decembru i uprkos ubedljivoj većini na osnovu koje će biti formirana beogradska vlast, njen legitimitet biće upitan jer je proizašla iz izbornog procesa koji je bio daleko ispod standarda za demokratske izbore", kazao je  Nedeljkov.

Kako je naveo, od raspisivanja junskih izbora, Crta je ukazivala na neophodnost da se oni ne posmatraju izolovano, nego, kako je kazao, kao svojevrstan nastavak beogradskih izbora iz decembra prošle godine,

Kazao je da su decembarski izbori bili "teško kompromitovani dokazanim prekrajanjem izborne volje građana Beograda, i po ocenama i međunarodnih posmatrača, i to, kako je naveo, " pre svega nelegalnim i nelegitimnim izbornim inženjeringom". 

"U tom smislu, izborni dan 2. juna može da se posmatra kao drugo, manje loše poluvreme utakmice koja se u prvom delu igrala na dramatično prljav način", naveo je Nedeljkov.

Prema njegovim rečima,  2.juna, posmtarači Crte  nisu zabeležili "tako teške faulove kao 17. decembra".

"Ali po broju i vrstama nepravilnosti i pojedinačnih incidenata, posebno po zabeleženim slučajevima kupovine glasova, ali i po tenzičnim situacijama koje su dolazile do, pa i preko ivice nasilja, kvalitet ovog izbornog dana je lošiji nego, na primer, na beogradskim izborima održanim pre nešto više od dve godine, 3. aprila  2022", kazao je.

Kako je naveo, "taj pad kvaliteta još je jasniji kada se u obzir uzme celokupan izborni proces, a ne samo dan glasanja".

"Svi hronični problemi, koji već dugi niz godina devalviraju izbore, nastavili su da se uvećavaju, ali i ono što je posebno problematično normalizuju – od činjenice da kao građani ne možemo da imamo poverenja u birački spisak, preko ekstremne medijske neravnopravnosti učesnika u izborima,  zloupotrebe državnih institucija i javnih resursa, do intenziviranja pritisaka na birače", kazao je Nedeljkov.

Ocenio je i da junskim izborima "država nije vratila poverenje građana u izborni proces". 

Kako je naveo, prema preliminarnoj analizi Crte, rezultati glasanja su kompromitovani na devet odsto biračkih mesta u Beogradu.

"Iako dešavanja na ovim mestima ne mogu dovesti u pitanje pobedu najjače liste, zbog rasprostranjenosti i prirode zabeleženih mehanizama kojima je kontrolisana volja birača na izborni dan i kompromitovanosti biračkog spiska, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i poštenim", kazao je.

Kako je kazao, "širom Beograda Crtini posmatrači su beležili pojedinačne slučajeve težih nepravilnosti koje su narušavale integritet glasanja".

"Posebno zabrinjava činjenica da je na 33 odsto biračkih mesta zabeleženo narušavanje tajnosti glasanja i to dominantno zbog fotografisanja glasačkih listića iza paravana (29 odsto biračkih mesta)", kazao je.

Kako je naveo, "vođenje paralelnih evidencija unutar biračkih mesta zabeleženo je na osam odsto biračkih mesta".

Naveo je i da su,  na jedan odsto biračkih mesta, posmatrači Crte zabeležili situacije višestrukog glasanja, "gde je jedan birač ubacio više listića u glasačku kutiju.

"Na 19 odsto biračkih mesta bilo je slučajeva da birač nije mogao da bude pronađen u biračkom spisku, što se barem donekle može objasniti lošom komunikacijom državnih organa u vezi s izmenama teritorije koju pokrivaju biračka mesta, ali i promenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku u nedeljama pre izbornog dana", dodao je.

Prema njegovim rečima, na 14 odsto biračkih mesta zabeleženi su slučajevi da birači nisu glasali lično.

Šef pravnog tima Crte Pavle Dimitrijević je kazao da su njihovi posmatrači uočavali i vozila koja su tokom čitavog dana kružila oko biračkih mesta,  okupljanja ispred biračkih mesta ...

"Mobilni timovi posmatrača su najviše izlazaka na teren imali na osnovu informacija o kupovini glasova i sumnjama u organizovano dovođenje birača", kazao je Dimitrijević.

Kako je kazao, bilo je 36 slučajeva koje su Crtini posmatrači pratili tokom dana, i to najviše na Zvezdari i na Novom Beogradu.

Po preliminarnom izveštaju Crte, na više lokacija u Beogradu primećeni su logistički i kol centri (kao što su objekti na Senjaku, u Sarajevskoj ulici, Banjici, Vračaru, na Novom Beogradu, Surčinu).

Neki od tih centara, kako su saopštili, bili su u neposrednoj blizini biračkih mesta, u ugostiteljskim objektima, privatnim kućama i prostorijama javnih preduzeća, na stadionima, kao i u objektima bez obeležja  o svrsi i delatnosti.

Građani i posmatrači Crte su, kako je saopšteno,  beležili da su restorani, picerije i pekare koršćeni za stranačke aktivinosti.

Po preliminarnim nalazima, svuda se videlo slično ponašanje aktivista i birača: osobe koje upućuju birače ka biračkim mestima i, nakon glasanja, birači koji odlaze ka pomenutim stranačkim punktovima.

Ispred velikog broja posmatranih biračkih mesta primećena su vozila, među kojima i ona s registarskim tablicama iz BiH, koja su dovozila i odvozila birače, dodali su.

Koordinisanim i organizovanim dovođenjem birača vidno su bile obuvhaćene manjinske zajednice, i to, po nalazima Crte,  prvenstveno romska (zabeleženi su slučajevi u opštinama Surčin, Palilula, Lazarevac, Stari grad, Novi Beograd, Mladenovac). 

Organizovani transport, kako je saopšteno, pratilo je i vođenje paralelnih evidencija birača, ali i slučajevi kupovine glasova.

Policiji je prijavljeno osam slučajeva zbog sumnje na kupovinu glasova i cirkularno glasanje (bugarski voz), više nego na bilo kojim ranijim izborima, dodaj se. 

Misiji Crta, kako je saopšteno,  obratilo se oko 500 građana, prijavljujući različite nepravilnosti koje su primećivali na biračkim mestima i u njihovoj okolini, "ali i tražeći pravne savete o ostvarivanju i zaštiti sopstvenih biračkih prava".