Advokat: Srbija bez krovnih dokumenata ne može da pregovara sa EU o eksploataciji litijuma

"Strategija upravljanja mineralnim resursima je prethodno pitanje za realizaciju svih poduhvata u oblasti rudarstva. Nijedna odluka nije ni mogla da se donese jer nije postojao hijerarhijski viši dokument, a to je strategija, koja definiše pitanja opravdanosti realizacije projekata, njihove lokacije i drugo", rekao je Đorđević.

Evropski komesar za zeleni plan Maroš Šefčovič izjavio je nedavno da je u pripremi zvanično trgovinsko partnerstvo o snabdevanju EU kritičnim sirovinama iz Srbije (odnosno litijumom), dok su "pregovori oko pravnih prepreka u finalnoj fazi".

Đorđević je naveo da, iako je strategija izrađena 2012. godine, a detaljno se bavi litijumom, nikada nije usvojena.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je pre više meseci raspisalo tender za strategiju, a ugovor je u februaru ove godine dodeljen Rudarsko-geološkom fakultetu koji ima dve godine da je izradi, dokument se odnosi na period od 2025. godine do 2040. sa projekcijom do 2050. godine. 

Drugi dokument je Prostorni plan, ali i njegov nacrt je već godinama na čekanju, sa brojnim primedbama koje su podnete. Prema planu, ovaj dokument je trebalo da se odnosi na period od 2021. do 2035. godine.

"Reč je o Nacrtu prostornog plana Republike Srbije za period do 2035. godine koji još nije usvojen, u proceduri je već par godina, ali iz tog Nacrta proizilazi jedna sumorna perspektiva jer se otvaraju mogućnosti za osnivanje ogromnog broja rudnika koje država ne bi mogla da podnese, to bi bio ogroman pritisak na zdravstvo, na okolinu, rizik od iseljavanja … Više od 40 rudnika je planirano po tom nacrtu", rekao je Đorđević.

S druge strane, i EU i Sjedinjene Američke Države su svoje planove, što se tiče ovih materijala, precizirale i usvojile.

Naučni savetnik sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Dragana Đorđević navela je da je "interesovanje iz EU za srpski litijum otvoreno".

"Kako ne bi kad je sve džabe. U Evropi ne postoji nijedan rudnik litujuma, planira se ekstrakcija litijuma iz podzemnih geotermalnih voda u Nemačkoj bez posledica po životnu sredinu i razmatra se iz već postojećeg rudnika na granici Nemačke i Češke. Francuska ima velike zalihe litijuma u Bordou, litijuma ima i u Skandinaviji, Španiji, u Austriji su najkoncentrovanije rude litijuma na potezu Beč-Grac-Strazbur, Italiji, pa i u Mađarskoj ili Švajcarskoj, ali za sada se rudnici tamo ne otvaraju", rekla je Đorđević.

Navela je da je toksični element bor koji se pored litijuma nalazi u jadaritu od 2019. godine, prema novoj zakonskoj regulativi, izbačen iz spiska štetnih supstanci, a to znači da je dozvoljen u bilo kojoj količini, pa i u jako visokim, iako je za zemljište ta količina, prema ranijim standardima, bila ograničena na 50 miligrama po kilogramu, dok su prema novim nacionalnim standardima za vode dozvoljene količine bora utrostručene.

Ona je dodala da od opasnih nusproizvoda koji se dobijaju, izvlačenjem litijuma iz rude u Jadru, preko 90 odsto tog rudarskog otpada Rio Tinto planira da deponuje na jalovište.

"Nije potrebno da o tome mnogo razmišljamo, jalovište iz rimskog doba postoji kod Sopota u Srbiji, gde i posle 2.000 godina, ništa ne raste. Da ne govorimo o tome da podzemne vode u tom delu pripadaju Drinskom basenu, a reke su bujičnog karaktera i plave svake dve ili tri godine, pa možete da zamislite koja bi šteta bila zagaditi Drinski aluvion podzemne vode i bujičnim rekama raznositi toksične supstance koje će se rastvarati iz jalovišta preko plodne zemlje", rekla  je Đorđević.

Profesor Božo Drašković ocenio je da postoje načini na koje bi država mogla da reaguje u ovakvim situacijama i proba da zaštiti sopstvene interese, ali da najviše što može je to da ne nastavlja da donosi "glupe i po ovu zemlju i njene građane katastrofalno loše zakone", vezane za korišćenje prirodnih dobara.

"Možemo da dosledno primenjujemo standarde, vezane za zaštitu životne sredine, bez rezervi štitimo prava radnika, kontrolišemo poslovanje stranih kompanija na našem tržištu i posebno kontrolišemo njihove troškove i transferne cene. Možemo da podižemo određene poreske stope. Strane kompanije ekstrahuju profit, a nama ostavljaju takozvane 'društvne troškove' zagađenja i uništavanja životne sredine", rekao je Drašković.

Ono što je, prema njegovim rečima, dodatni problem je da ljudi koji promovišu interese kompanija za eksploataciju litijuma, kao i drugih prirodnih dobara građane "obmanjuju pričama o, takozvanim najsavremenijim, novim, potpuno bezbednim, sigurnim tehnologijama", a da istovremeno javno ne saopštavaju koje su to tehnologije i na čemu se zasnivaju.

I na kraju najavljenu procenu uticaja na životnu sredinu, finansirao je Rio Tinto, što, kako je rekao, dovodi u pitanje pouzdanost i objektivnost podataka.

"U ovakvim slučajevima država bi morala da naruči nezavisnu, posebnu studiju, pa da se sučele nalazi i rezultati. Država Srbija, odnosno ljudi koji je vode nemaju, koliko je meni poznato, nameru da se naruči i izradi nezavisna studija. Reći će neko, pa studiju o proceni uticaja će ocenjivati Ministarstvo. Hajde da pitamo Ministarstvo koliko je studija o proceni uticaja bilo lepo napisano, odobreni projekti, a potom nastale ekološke štete. Ko je odgovarao? Niko", rekao je Drašković.