Na današnji dan 14. jun
1928 - Rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto "Če" Gevara (Che Guevara). Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj (Castro) vladi (1961-65). U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.
1645 - U građanskom ratu u Engleskoj snage parlamentarista pod vođstvom Olivera Kromvela (Cromwell) i Tomasa Ferfaksa (Thomas Fairfax) porazile su kod Nejzbija rojaliste pod vođstvom princa Ruperta od Palatinejta (of the Palatinate).
1777 - Kongres SAD je prihvatio, kao zvaničnu, državnu zastavu "zvezda i pruga" koja se osavremenjena, koristi i danas.
1789 - Engleski kapetan Vilijam Blajt (William Blight) sa 18 pristalica, posle dramatičnog putovanja i više od 3.500 pređenih milja, stigao je na ostrvo Timor blizu Jave. Blajt je 48 dana ranije ostavljen u vodama Tahitija pošto se posada broda "Baunti" pobunila i preuzela komandu nad brodom.
1798 - Rođen je češki istoričar i političar František Palacki (Palacky), vođa češkog preporoda u 19. veku. Kao lider Federalističke stranke zalagao se, u skladu sa svojom idejom austroslavizma, za federativno preuređenje Austro-Ugarske.
1800 - Napoleon Bonaparta (Bonaparte) porazio je austrijske trupe u presudnoj bici kod Marenga u Italiji.
1811 - Rođena je američka književnica Herijet Elizabet Bičer Stou (Harriet Elizabeth Beecher Stowe), borac za ženska prava i oslobađanje crnih robova, autor romana "Čiča Tomina koliba".
1837 - U Napulju je umro italijanski pisac Đakomo Leopardi (Giacomo), najveći lirski pesnik italijanskog romantizma i jedan od najznačajnijih pesnika evropske poezije 19. veka ("Silviji", "Dijalozi i eseji" "Zibaldon", dnevnik "Misli").
1894 - Rođena je Ljubica Janković, etnomuzikolog, saradnica Etnografskog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti i članica više međunarodnih ustanova za izučavanje narodne kulture. Sa sestrom Danicom izdala je knjigu "Narodne igre" u sedam tomova.
1904 - Umro je pisac i lekar Jovan Jovanović Zmaj, jedna od najmarkantnijih ličnosti srpskog društva u drugoj polovini 19. veka. Borac za nacionalno i političko oslobođenje, član Srpske kraljevske akademije i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu (1890-98), najpoznatiji je kao dečiji pesnik i autor elegičnih ličnih ispovesti ("Đulići" i "Đulići uveoci").
1924 - Rođen je pisac Vladimir Aleksejevič Solouhin, koji je u rusku književnost uveo nefabularnu prozu slobodne kompozicije ("Kako ispiti sunce", "Živeti na zemlji").
1928 - Umrla je Emelin Pankherst (Emmeline Pankhurst), britanska sufražetkinja, osnivač Socijalno-političke unije žena (1903). Organizovala je brojne mitinge i demonstracije za žensko pravo glasa zbog čega je osam puta bila u zatvoru.
1928 - Rođen je argentinski političar i revolucionar Ernesto "Če" Gevara (Che Guevara). Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost, posebno među mladima. Učestvovao je u Kubanskoj revoluciji i bio ministar u Kastrovoj (Castro) vladi (1961-65). U novembru 1966. postao je lider gerilaca u Boliviji, a u oktobru naredne godine zarobljen je i ubijen.
1936 - Umro je ruski pisac Maksim Gorki. Imao je značajnu ulogu u političkom i kulturnom životu sovjetske Rusije i smatra se osnivačem socijalističkog realizma u ruskoj književnosti ("Makar Čudra", "Mati", "Na dnu").
1940 - Zastava sa kukastim krstom podignuta je na Ajfelovoj kuli dok su trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ulazile u centar Pariza.
1941 - Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt (Franklin, Roosevelt) naredio je zamrzavanje imovine Nemačke i Italije u Americi.
1943 - U bici na Sutjesci u Drugom svetskom ratu poginuo je banjalučki književnik, novinar, revolucionar, učesnik Narodno-oslobodilačke borbe Veselin Masleša. Posthumno je proglašen Narodnim herojem Jugoslavije.
1946 - Umro je škotski pronalazač Džon Logi Berd (John Logie Baird), koji je 1923. izveo prvi prenos TV slike, a 1928. prvi prekookeanski TV prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.
1962 - U Parizu je osnovana Evropska organizacija za istraživanje svemira.
1966 - Vatikan je objavio aboliciju na Indeks zabranjenih knjiga (Index librorum prohibitorum). Popis dela koje po crkvenoj zabrani katolički vernici nisu smeli da čitaju, 1559. je objavio papa Pavle IV.
1968 - Umro je italijanski pesnik Salvatore Kvazimodo (Quasimodo), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1959. ("Vode i zemlje", "A veče je tu", "Život nije san" "Utopljena oboa").
1986 - Umro je argentinski pisac Horhe Luis Borhes (Jorge, Borges), jedan od najvećih i najuticajnijih književnika 20. veka. Presudno je obeležio hispanoameričku literaturu i značajno uticao na svetske književne tokove ("Univerzalna istorija beščašća", "Maštarije", "Alef", "Izveštaj o Brodiju", "Peščana knjiga").
1990 - U Bukureštu je 10.000 rudara, uz podršku nove vlasti kako je tvrdila opozicija, rasturilo šatorsko naselje studenata koji su demonstrirali protiv vlasti u centru grada i demoliralo redakcije pojedinih listova i sedišta opozicionih stranaka.
1992 - U Beogradu je prvi put posle 45 godina održana litija za praznik Duhova na kojoj je učestvovalo oko 10.000 ljudi predvođenih patrijarhom srpskim Pavlom. Istog dana je u organizaciji Građanskog saveza Srbije nekoliko hiljada Beograđana učestvovalo na manifestaciji "Poslednje zvono" s porukom režimu Slobodana Miloševića da je njegovo vreme isteklo.
1993 - Tansu Čiler (Ciller) je postala prva žena na dužnosti premijera Turske.
1995 - Pobunjeni Čečeni napali su grad Buđonovsk na jugu Rusije, uzeli 1.500 talaca i zauzeli državne zgrade. U napadu je poginulo oko 100 ljudi, a taoci su oslobođeni posle pregovora sa premijerom Rusije, Viktorom Černomirdinom.
2000 - Italijanske vlasti izručile su Turskoj Mehmeda Ali Agdžu (Mehmet, Agca) pošto ga je predsednik Italije pomilovao. Agdža je zbog atentata 1981. na papu Jovana Pavla II, proveo 19 godina u italijanskom zatvoru.
2003 - Na referendumu u Češkoj, 81 odsto građana je glasalo za pristupanje EU.
2005 - Umro je Italijan Karlo Maria Đulini (Carlo Giulini), jedan od najvećih dirigenata 20. veka.
2007 - Umro je bivši predsednik Austrije i generalni sekretar UN u dva mandata, Kurt Valdhajm (Waldheim).
2012 - Rukovodstvo Demokratske liberalne partije (PDL) Rumunije podnelo je ostavku nakon poraza na lokalnim izborima i osvojenih oko 15 odsto glasova. Bivša opozicija, objedinjena u Socijal-liberalnu uniju (USL), pobedila sa gotovo 50 odsto glasova.
2012 - Bivši teksaški tajkun R. Alen Stanford osuđen je na 110 godina zatvora zbog organizovanja jedne od najvećih piramidalnih šema u istoriji preko koje je tokom 20 godina izmanipulisao investitore za sedam milijardi dolara.
2013 - Ministar spoljnih poslova Islanda Gunar Bragi Sveinson je tokom posete Briselu saopštio Evropskoj komisiji da je Island odustao od ulaska u EU.
2013 - Na predsedničkim izborima u Iranu pobedio je umereni konzervativac Hasan Rohani.
2014 - Proruski separatisti su kod grada Luganska oborili ukrajinski vojni transportni avion, kada je stradalo 49 ljudi. Avion iljušin-76 prevozio je opremu, hranu i vojnike.
2020 - U Atlanti (SAD) izbili su nemiri posle ubistva Afroamerikanca Rejšarda Bruksa koje je počinio beli policajac tokom hapšenja. Incident se dogodio u vreme talasa protesta u SAD i širom sveta zbog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda prilikom hapšenja u Mineapolisu 25. maja.
2023 - Ribarski brod sa preko 700 ljudi, pretežno iz Pakistana, Sirije i Egipta, prevrnuo se blizu grčke obale. Brodolom je preživelo 104 ljudu, pronađena su 82 tela utopljenih, dok se preko 500 ljudi vodi kao nestalo.
