EU odobrila zakon koji ima za cilj obnavljanje ekosistema, vrsta i staništa

Zakon EU o obnovi prirode koji su zemlje članice danas konačno odobrile, ima za cij da prekine pogoršanje biodiverziteta obnovom urušenih ekosistema i očuvanjem šuma, tokova vode i poljoprivrednih površina, prema tekstu koji je ipak ublažen posle žestoke političke borbe.

EU je danas dala konačno odobrenje velikog i dugo očekivanog plana za bolju zaštitu prirode -takozvanog Plana obnove prirode, koji se mesecima suočavao sa protivljenjem nekoliko država članica i velikim protestima poljoprivrednika.

Zakon, koji ima za cilj obnavljanje ekosistema, vrsta i staništa u EU, konačno je usvojen na sastanku ministara životne sredine u Luksemburgu nakon što je prikupio potrebnu podršku kvalifikovane većine koja predstavlja 15 od 27 zemalja članica i 65 odsto stanovništva EU.

Tekst su evroposlanici odobrili krajem februara a glasnjem ministara za životnu sredinu stupio je na snagu.

Plan obnove prirode je deo Evropskog zelenog dogovora koji nastoji da uspostavi ambiciozne svetske ciljeve za klimu i biodiverzitet.

Prema planu, države članice će morati da ispune ciljeve obnove za određena staništa i životinjeske vrste, kako bi pokrile najmanje 20 odsto kopnenih i morskih površina u regionu do 2030. godine.

Povezan sa međunarodnim zakonom Kunming-Montreal usvojenom naklimatskom sastanku posvećenom biodiverzitetu COP15, tekst predvđa da evropska 27-orica do 2030. godine uvedu mere restauracije na 20 odsto kopnenih i morskih površina na nivou EU, a zatim do 2050, u svim zonama kojima je to potrebno.

Navedene su razne vrste staništa, sredine sa specifičnom florom i faunom - vlažne zone, livade, šume, reke, podvodne površine. Svaka zemlja treba do 2030. godine da restaurira najmanje 30 odsto staništa u lošem stanju, a zatim 60 odsto do 2040. i 90 odsto do 2050.

Predviđena je određena fleksibilnost za vrlo rasprostranjena i zajednička staništa.

Do 2030. prioritet treba da bude dat lokacijama koje se nalaze u zonama svrstanih pod Natura 2000. Zemlje članice će morati da usvoje precizne mape puta.

Brisel je želeo  da nametne obavezujući cilj za održavanje restauriranih zona u dobrom stanju ali su se države i evroposlanici opredelili da to bude samo naznači da je potrebno preduzimanje mera, bez obaveznog rezultata.

Postojaće fleksibilnost za zemlje pokrivene većinski samo jednim tipom ekosistema (skandinavske zemlje) i predviđeni su izuzeci za obnovljivu energiju i vojnu infrastrukturu.

U prvobitnom pregovaračkom dokumentu evroposlanici su isključili potpuno član koji se odnosi na poljoprivredno zemljište. Na kraju taj član je vraćen posle razgovora sa državama članicama u izrazito ublaženom obliku.

Uvedena je mera o mogućnosti suspendovanja primene odredbi iz teksta u slučaju vanrednih okolonosti, posebno u slučaju "ozbiljnih posledica o raspoloživosti potrebnog zemljišta da se osigura dovoljna proizhvodnja za potrošnju u EU".

Ta takozvana vanredna kočnica će biti aktivirana od strane Evropske komisije najduže na godinu dana.

Države članice će biti obavezne da ne smanjuju svoje gradske zelene površine i površine sa drvećem 2030. u odnosu na 2021. godinu (uz fleksibilnost ako takve površine već čine 45 odsto urbanog ekosistema) i zatim će nastaviti da ih jačaju.

Tekst predviđa ukidanje prepreka (na primer malih zastarelih brana( na rekama i vodotokovima da bi dsotigli najmanje 25.000 "slobodnih" vodotokova do 2030. godine radi bolje "prirodne povezanosti".

U istom roku države treba da usvoje mere koje omogućuju "pozitivan" razvoj više šumskih indikatora - ugljenik, ptičja populacija, količina mrtve šume na tlu. U vezi poslednje tačke treba imati u vidu rizik od požara u vrlo suvim oblatsima.

Okvirni cilj o zasađivanju najmanje tri milijardi dodatnih stabala u EU do 2030. godine uključen je u tekstu zakona. 

EU je predvidela oko 115 milijardi evra iz svog budžeta za 2021-2027 za biodiverzitet.

Brisel procenjuje da će svaki investiran evro doneti između osam i 38 evra preko prednosti koje daju zdravi ekosostemi (izdaci za zdravlje, polinizacija, kvalitet tla, manje poplava, ublažabanje klime, količina sačuvanog ribljeg fonda...)