Energetska tranzicija u svetu usporava usled sve veće globalne neizveznosti

Globalna energetska tranzicija na pravedniji, sigurniji i održiviji energetski sistem i dalje napreduje, ali je izgubila zamah suočena sa sve većom neizvesnošću širom sveta, navodi se u danas objavljenom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Po indeksu energetske tranzicije koju je objavila ta organizacija Srbija je na 78. mestu od 120 zemalja.

Evropske zemlje prednjače u energetskoj tranziciji i zauzimaju prvih 10 mesta. Na vrhu liste su Švedska, Danska i Finska, a među prvih 20 država su pored evropskih još Brazil, Kina, SAD i Čile.

Srbija je u pogledu spremnosti za tranziciju najbolje ocenjena u oblasti regulative i političke posvećenosti, zatim finansija, investicija i infrastrukture, dok je lošije pripremljena u pogledu inovacija, obrazovanja i ljudskog kapitala.

Sa ukupnim skorom 52,9 Srbija je zadržala istu poziciju kao i prošle godine.

Od zemalja Zapadnog Balkana najbolje je rangirana Albanija, na 43. mestu, zatim Crna Gora na 67. mestu, dok su Severna Makedonija i BiH ispod Srbije, na 81. i 88. mestu.

Na globalnom nivou, u 107 zemalja navedenih u izveštaju zabeležen je napredak u energetskoj tranziciji u protekloj deceniji, ali je ukupni tempo tranzicije usporen, a ključni izazov ostaje balansiranje njenih različitih aspekata.

"Ekonomska nestabilnost, pojačane geopolitičke tenzije i tehnološke promene su imale uticaja, komplikujući njenu brzinu i putanju. Postoji, međutim, razlog za optimizam, sa sve većim globalnim investicijama u obnovljive izvore energije i znatnim rastom učinka energetske tranzicije u podsaharskoj Africi tokom protekle decenije", saopštio je Svetski ekonomski forum.

Indeks analizira energetske sisteme zemalja s fokusom na balansiranje pravednosti, ekološku održivost i energetsku sigurnost.

Šef Centra za energiju i materijale Svetskog ekonomskog foruma Roberto Boka rekao je da se mora osigurati da energetska tranzicija bude pravična, u i među zemljama u razvoju i razvijenim ekonomijama.

"Transformisanje načina na koji proizvodimo i trošimo energiju je ključno za uspeh. Moramo hitno da delujemo na tri ključne poluge za energetsku tranziciju: reforma trenutnog energetskog sistema kako bi se smanjile njegove emisije, primena rešenja čiste energije u velikom obimu i smanjenje energetskog intenziteta po jedinici BDP-a", rekao je Boka.

Evropske zemlje imaju najbolje skorove zahvaljujući visokoj političkoj posvećenosti, velikim ulaganjima u istraživanje i razvoj, većoj primeni čiste energije čemu su doprineli regionalna geopolitička situacija, politike energetske efikasnosti i uvođenje cena emisija ugljenika.

Ekonomije u razvoju kao što su Brazil i Kina ostvaruju značajan napredak, ali je 83 odsto zemalja dobilo niži skor u odnosu na prošlu godinu u najmanje jednoj od tri dimenzije performansi energetskog sistema – bezbednosti, jednakosti i održivosti.

Jaz u učinku energetske tranzicije između naprednih ekonomija i privreda u razvoju nastavlja da se smanjuje, iako razlike u investicijama i regulativi ostaju, navodi se u saopštenju.