Studija: Klimatske promene uticale na toplotni talas u Meksiku, na jugozapadu SAD još toplije

Klimatske promene izazvane ljudskim faktorom uticale su na to da budu još veće temperature toplotnih talasa u junu u jugozapadnoj SAD, Meksiku i Centralnoj Americi i učinile da su oni sada 35 puta verovatniji, pokazuje danas objavljena studija.

Vrele dnevne temperature koje su izazvale slučajeve toplotnih udara u delovima SAD su 35 puta verovatnije i za 1,5 stepena Celzijusa toplije zbog zagrevanja izazvanog korišćenjem uglja, nafte i prirodnog gasa, procenili su naučnici iz mreže Vorld Veder Atribjušn (World Weather Attribution- WWA).

Prošle nedelje je u pustinji Sonoran u Meksiku dostignuta temperatura od 51,9 stepeni, što je bio najtopliji dan u istoriji Meksika, prema koautorki studije Šel Vinkli, meteorološkinji u organizaciji Klajmat sentral (Climate Central).

Još je gore noću zbog čega je taj toplotni talas bio toliko opasan, rekla je  naučnica za klimu iz Imperijal koledža u Londonu Friderike Oto koja je koordinator tima koji je izradio studiju.

Zbog klimatskih promena noćne temperature su bile 1,6 stepen Celzijusa toplije i neubičajena večernja vrućina postala je 200 puta verovatnija, rekla je ona.

Građani kažu da nije bilo hladnijeg vazduha noću na koji su ljudi navikli, a lekari navode da su hladnije noćne temperture ključne za to da se preživi toplotni talas.

Do sada je od vrućine umrlo najmanje 125 osoba, prema podacima ovog tima istraživača.

"Jasno je da je ovo povezano sa klimatskim promenama, nivo intenziteta koji sada vidimo, ovi rizici",  rekla je koautorka studije Karina Iskierdo, savetnica za Klimatski centar Crvenog krsta i Crvenog polumeseca sa sedištem u Meksiku.

Alarmantni deo toplotnog talasa koji i dalje traje na severnoameričkom kontinentu je da to više nije neuobičajeno, rekla je Friderike Oto iz Imperijal koledža.

"Promene koje su viđene poslednjih 20 godina, za koje se oseća kao da je bilo juče su tako jake", rekla je Oto.

Njena studija je ustanovila da je sada četiri puta verovatnije da će se ovaj toplotni talas dogoditi sada nego što je bilo 2000. kada je bilo gotovo za pola stepena Celzijusa svežije nego sada", rekla je ona. 

Ona je dodala da to izgleda daleko i kao da se radi o drugom svetu.

Za studiju objavljenu danas stručnjaci WWA analizirali su uzastopnih pet dana i noći u takozvanoj "kupoli vručine" koja je pogodina jugozapad SAD, Meksiko, Gvatemalu, Beliz, Salvador i Honduras, krajem maja i početkom juna.

Oni su zaključili da je klimatsko zagrevanje dodalo 1,4 stepena Celzijusa temperaturi tih pet dana, i povećalo verovatnoću za ponovu pojavu takve vrućine 35 puta u odnosu na klimu bez zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima.

"Tih dodatnih 1,4 stepena Celzijusa izazvanih klimatskim promenama napravili su razliku između života i smrti za mnoge ljude u maju i junu", rekla je Karina Iskierdo iz Centra za klimu Crvenog krsta, bazirana u Meksiku.

Dok druge grupe međunarodnih naučnika, kao i ciljevi koje su zemlje usvojile oko smanjenja globalnih emisija ugljen dioksida u Pariskom sporazumu iz 2015. godine, porede temperaturu sa preindustrijsom erom i sredinom 1800-it, Oto je rekla da je mnogo upečatljivije poređenje onog što se sada dešava sa 2000-tom godinom.

"Vidimo pomeranje osnovne linije - ono što je nekad bilo ekstremno ali retko postaje sve uobičajenije", rekla je Karli Kenkel sa Univerziteta u Južnoj Kaliforniji koja nije učestvovala u timu koji je radio na ovoj studiji. Ona je rekla da je analiza logičan zaključak dat na osnovu podataka.

Na primer u mestu San Anđelo u saveznoj državi Teksas rekordnih 43,8 stepeni Celzijusa dostignuto je 4. juna. Između 2. i 6. juna noćne temperature nisu padale ispode 26.7 stepena Celzijusa, što je bio rekord svake noći, a  dva dana temperatura nije padala ispod 29,4 stepena Celzijusa, prema Nacionalnoj meteorološkoj službi. 

U periodu između 1. i 15. juna oboreno je ili izjednačeno više od 1.200 rekorda za najvišu dnevnu temperaturu u SAD, i dostignuto gotovo 1.800 rekorda za noćnu temperuru, prema Nacionalnom centru za informacije o životnoj sredini.

Stručnjaci smatraju da dalja upotreba fosilne energije, i prema tome emisiji gasova sa efektom staklene bašte će izložiti još milione ljudi opasnim toplotnim talasima u budućnosti.

Maj 2024. bio je najtopliji taj mesec ikad registrovan u svetu, i postao 12. uzastopni mesec koji je oborio toplotne rekorde, prema evropskoj opservatoriji Kopernikus.