Analiza: Svaka treća osoba u Srbiji ima teškoće sa mentalnim zdravljem

Foto: Beta/Milan Ilic

Svaka šesta osoba u Srbiji ispunjava kriterijume za dijagnostifikovanje nekog od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja, dok svaka treća ima teškoće sa mentalnim zdravljem, pokazao je izveštaj inicijative Majska platforma o stanju mentalnog zdravlja.

"Ne spada svaki treći stanovnik u kategoriju onih koji imaju poremećaj, ali imaju probleme i smetnje koje ih donekle ometaju da žive sa punim kapacitetom, u skladu sa onim što se definiše kao pozitivno mentalno zdravlje. Jako je važno da razlikujemo da odsustvo mentalnih poremećaja nije isto što i mentalno zdravlje", rekla je profesorka na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Tamara Dažamonja, tokom predstavljanja izveštaja u Beogradu.

Prema njenim rečima, mali broj ljudi, čije je mentalno zdravlje ugroženo se obraća za stručnu pomoć.

"Odlažu probleme sve dok im to nije nužno, a onda se uključuju institucije tercijalne zaštite mentalnog zdravlja, umesto da dobiju pomoć na primarnom nivou, u smislu prevencije ili ranih intervencija", dodala je Džamonja, koja je i koordinatorka Radne grupe za mentalno zdravlje u okviru Majske platforme.

Ključne prepreke, kako je navela, vide se u nedostupnosti takvih usluga, zbog čega se ljudi obraćaju privatnom sektoru koji nije dostupan svim građanima, posebno zbog finansijskog aspekta.

Džamonja je dodala da je drugi problem stigmatizacija, kao i autostigma, navodeći da su ti problemi još uvek prisutni u srpskom društvu, ali kao problem navela i da ne postoji dovoljna sistemska dostupnost podrške.

"Ta pomoć nije dovoljna, resursi su krajnje ograničeni - i finansijski i ljudski, ne postoji adekvatan model brige o mentalnom zdravlju u zajednici, što je ključni model i prvi koji pruža ovu pomoć u prevenciji mentalnog poremećaja... Imamo prepreke i u normativnom okviru i u koordinaciji, odnosno multisektorskoj saradnji, jer se mentalno zdravlje ne tiče isključivo zdravstvenog sistema", kazala je Džamonja.

Govoreći o mentalnom zdravlju u odnosu na dva masovna ubistva iz maja 2023. godine, navela je da je sa strane sistema urađeno mnogo, ali ne i dovoljno, kao i da su pravljene određene greške.

Kao najveću grešku, Džamonja je izdvojila to što se sistemski odgovor fokusirao na pojedince i uski segment izvora problema, ističući da takvo gledanje ne može da pruži pravi odgovor na nivou celog društva.

"Živimo u nasilnom društvu, gde se nasilje promoviše i gde se nasilje ne sankcioniše, niti se preduzimaju one mere koje bi bile adekvatan odgovor na početna nasilna ponašanja, probleme u ponašanju, koje bi prevenirale dalju eskalaciju individualnog nasilja. Sve naše intervencije u tom kontekstu će ostati kratkog daha, ako se isključivo usmerimo na individue", dodala je ona.

Džamonja se osvrnula i na preporuke Majske platforme za unapređenje mentalnog zdravlja, ističući miltisektorsku i multidisciplinarnu saradnju, razumevanje determinanti mentalnog zdravlja u širem smislu, uključujući i različite društvene faktore, defokusiranje sa institucionalne brige, na brigu o mentalnom zdravlju u zajednici.

"To je ključno i za prevenciju i za rane intervencije i za najveći broj korisnika koji u ovom trenutku nisu ugroženi teškim mentalnim poremećajima, ali im treba neka vrsta pomoći ili podrške", navela je ona.

Istakla je i da u Srbiji postoji program o zaštiti mentalnog zdravlja za period od 2019. - 2026. godine, ali da je izrađen samo akcioni plan do 2022. godine, kao i da ni njegovi ciljevi nisu ispunjeni.

Izdvajanja u zdravstvu, kako je dodala, najmanja su za mentalno zdravlje, a nije poznato ni koliko tačno iznosi taj deo.

Koordinatorka Autonomnog ženskog centra i članica Odbora Majske platforme Tanja Ignjatović kazala je da je ta inicijativa nastala iz potrebe da društvo traga za odgovorima na kompleksno pitanje nasilja, a jedan od razloga bile su i majske tragedije.

"Tada smo imali pitanje kako protiv nasilja? Nikakva ad hok rešenja, kratkoročna rešenja i menjanje određenih delova zakona nisu mogli da budu rešenje", ocenila je Ignjatović.

Prema njenim rečima, u državi nije prihvaćena hijerarhija odgovornosti, zbog čega nije moglo da dođe do rešenja problema.

"Znali smo da je potrebno da se sami organizujemo i da građanima i društvu ponudimo predloge rešenja, da o njima diskutuju", rekla je Ignjatović i dodala da sve preporuke Majske platforme predstavljaju samo polaznu tačku, kao i da su otvoreni za predloge i dijalog o njima.

Majska platforma predstavila je ranije izveštaje iz ugla obrazovanja i bezbednosti, a danas, uz izveštaj o mentalnom zdravlju i izveštaj o socijalnoj zaštiti i sve analize mogu se pronaći na sajtu te inicijative.

U septembru će, kako je dodala Ignjatović, biti predstavljene analize iz oblasti pravosuđa i medija, čime će se zaokružiti šest oblasti kojima se bavi Majska platforma.

CEO VIDEO MATERIJAL MOŽETE PREUZETI OVDE: