Procene podeljene sa Fajnenšl tajmsom, o kojima taj britanski list piše u članku pod nazivom "Srbija gleda kroz prste to što joj municija završava u Ukrajini", pokazuju da Srbija diskretno povećava prodaju municije Zapadu jačajući odbranu Ukrajine, iako je samo jedna od dve evropske zemlje koje se nisu pridružile zapadnim sankcijama Rusiji.
Kako je sinoć preneo Radio Slobodna Evropa (RSE), taj list ukazuje da je predsednik Srbije Aleksandar Vućić potvrdio da je informacija o vrednosti municije uglavnom tačna, i predstavio prodaju kao poslovnu priliku.
Citiraju se reči Vučića da Srbija izvozi svoju municiju, da ne može da izvozi u Ukrajinu ili Rusiju, ali da ima mnogo ugovora sa Amerikancima, Špancima, Česima, drugima.
"Šta oni s tim rade na kraju je njihov posao", rekao je Vučić, preneo je list.
Vučić je rekao da ne zna gde odlaze granate i da to nije njegov posao, da je njegov posao da osigura da Srbija svojom municijom posluje legalno, i da se ta municija prodaje. On je takođe rekao da Srbija ima prijatelje i u Kijevu i u Moskvi i da su oni braća Sloveni.
Upitan da li je cifra približno tačna, Vučić je rekao da je u pitanju zarada ostvarena u period od dve tri godine, a ne u jednoj godini.
Vučić je rekao da Srbija ima zlatnu priliku jer je njeno oružje jeftinije nego na Zapadu i dodao da bi obim ukupnog izvoza municije mogao da se poveća.
Učešće Srbije u prometu municije u Ukrajinu je dovoljno prikriveno da zvanični podaci to ne odražavaju, smatraju diplomate i analitičari.
Institut za svetsku ekonomiju Kiel, koji prati podršku Ukrajini, nije direktno pratio aktivnosti Srbije i nije naišao na sistematske dokaze o doprinosu Beogradu, rekao je Kristof Trebeš, koji rukovodi tim naporima, piše Fajnenšal tajms.
List podseća da se Vučić odupro pritisku Zapada da usvoji režim sankcija Rusiji i da je dozvolio nastavak ruskih letova, iako kaže da je posvećen tome da Srbija postane članica EU.
"Evropa i SAD su godinama radile na tome da Vučića udalje od Putina", rekao je zapadni diplomata za Fajnenšl tajms i dodao da je ključni igrač američki ambasador Kristofer Hil, koji je u Beograd stigao mesec dana posle početka ruske invazije.
