Ekonomski okrugli sto Kine: Reforme su ključne za oslobađanje novih kvalitetnih proizvodnih snaga

Kroz niz institucionalnih reformi, Kina će dodatno otkloniti uska grla koja opterećuju razvoj novih kvalitetnih proizvodnih snaga, ocenili su učesnici Ekonomskog okruglog stola Kine.

Institucionalna reforma u oblasti nauke i tehnologije u suštini formira novi proizvodni odnos koji je u skladu sa novim kvalitetnim proizvodnim snagama, sa prioritetom rešavanja prepreka koje koče njihov razvoj, rekla je Liu Dongmei, sekretarka partijskog komiteta Kineske akademije nauke i tehnologije za razvoj na skupu koji je platforma za razgovore svih medija i čiji je domaćin novinska agencija Sinhua.

Prvi put uvedene 2023. godine, nove kvalitetne proizvodne snage odnose se na unapređenu produktivnost oslobođenu tradicionalnog načina ekonomskog rasta i puteva razvoja produktivnosti. Odlikuju se visokom tehnologijom, visokom efikasnošću i visokim kvalitetom.

Sa inovacijama koje igraju vodeću ulogu, "nove kvalitetne proizvodne snage" postale su fraza u kineskim inicijativama za kreiranje politike, obećavajući eru obeleženu revolucionarnim inovacijama i sveobuhvatnom održivošću.

Jedan ključni aspekt ovih reformi leži u koordinaciji između različitih odeljenja u smislu formulisanja strategije, raspodele resursa i rasporeda glavnih objekata kako bi se maksimizirala efikasnost korišćenja resursa, pošto se tehnološke inovacije u velikoj meri oslanjaju na sinergiju između više faktora, uključujući tehnološke i finansijske, rekla je Liu.

Drugi fokus reformi trebalo bi da bude usklađivanje između centralne i lokalne vlade, dodao je Liu, ističući ključnu ulogu lokalne vlade u podsticanju tehnoloških inovacija, kao i ulogu centralne vlade u rukovođenju lokalnim telima.

Nastavljajući se na analizu Liu, Huang Hanćuan, šef Kineske akademije za makroekonomska istraživanja, pridružene Nacionalnoj komisiji za razvoj i reformu, rekao je da bi institucionalne reforme trebalo da budu višestruke i sveobuhvatne, čime bi se olakšao nesmetan protok visokokvalitetnih faktora kapitala, podataka i talenata ka visokokvalitetnim proizvodnim snagama.

Napominjući da Kina i dalje zaostaje u pogledu originalnih i disruptivnih inovativnih dostignuća, Huang je podvukao potrebu za jačanjem osnovnih istraživanja reformisanjem naučno-tehnološkog sistema, optimizacijom režima evaluacije za istraživačke projekte i omogućavanjem istraživačima da se svesrdno angažuju u osnovnim istraživanjima.

Još jedna prepreka inovacijama leži u nedostatku primene tehnoloških otkrića u industrijskim lancima, rekao je Huang, pozivajući na dublje reforme u tehnološkim uslugama kako bi se ubrzala primena tehnoloških dostignuća u fabrikama i transformisala u opipljivu produktivnost.

Konkretno, i Huang i Liu su istakli ulogu upravljanja talentima u pokretanju tehnoloških inovacija.

Liu je rekla da i dalje postoji prostor za stvaranje povoljnijeg okruženja za inovacijske napore kroz unapređenje režima dugoročne evaluacije istraživanja i pregleda projekata bez konsenzusa, kao i proširenje stabilnog finansiranja osnovnih istraživanja kako bi se potencijal i vitalnost talenata mogli stimulisati.

U pokušaju da neguje talente kritičkim i inovativnim razmišljanjem, Huang je pozvao na produbljivanje integracije nauke i tehnologije, obrazovanja i razvoja talenata kako bi se omogućilo da nastavni plan i program i modeli kultivacije talenata bolje služe razvoju talenata.