Načelnica Centra za studije Pojasa i puta: Kineski razvoj nauke i tehnologije – put u bolje sutra

Načelnica Centra za studije Pojasa i puta u Institutu za međunarodnu politiku i privredu Katarina Zakić ocenila je da je Kina danas jedan od lidera u razvoju nauke, tehnologije i informacionih komunikacija posmatrano po različitim kriterijumima – počev od udela ulaganja u ovaj sektor u odnosu na BDP, preko broja patenata na godišnjem nivou, do tehnološkog napretka na godišnjem nivou i tako dalje.

U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu Zakić je dodala da Kina, iz dana u dan, sve više pokazuje svoju inovativnost, praktičnost, i spremnost da se uhvati u koštac sa savremenim problemima u ovoj oblasti.

Ne postoji oblast u domenu nauke u koju Kina danas ne ulaže, a doprinosi njenih naučnika u oblasti biomedicine, zelene energije, telekomunikacija, tehnologija za istraživanje svemira, te pametne poljoprivrede su među najpoznatijima u svetu, naglasila je autorka.

Dodala je da je, međutim, ova činjenica iznenađujuća, i čini se da mnogi smatraju da je Kina preko noći postigla ovakve uspehe. Stvarnost je nešto drugačija. Nakon formiranja NR Kine tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka krenuo je mukotrpan oporavak kineskog društva izmučenog višegodišnjim ratnim sukobima sa Japanom, kao i unutrašnjim borbama sa Kuomitangom, navela je.

Kineskom narodu je bio nephodan mir i stabilnost kako bi društvo moglo da napreduje. Usled stabilizacije celog društva, na političkom i ekonomskom nivou, nove strategije razvoja preduzimane 80-tih godina 20. veka su upravo imale svoju potporu u razvoju nauke i tehnologije.

Posebno je bila važna reforma iz 1985. godine u kojoj je kineska vlada postavila ovu granu delatnosti kao prioritetnu za razvoj kineskog društva. Upravo su u tom periodu osmišljeni i osnovani projektni fondovi za razvoj primarnih i primenjenih istraživanja, koji su aktuelni i dan danas. Svi kineski petogodišnji razvojni planovi, počev od ovog perioda, imaju uvek posebno istaknutu odrednicu naučno-tehnološkog razvoja, a jedino što se planom menja jesu prioritetne oblasti nauke i istraživanja u koje se ulaže. Prema tome, istorijski gledano, Kina već preko četvrdeset godina intenzivno ulaže u razvoj nauke i tehnologije, te uspesi nisu došli preko noći, već se na njima istrajno radilo, navodi se u tekstu.

Autorka ocenjuje da ono što jeste vredno pažnje jeste brzina implementacije i promena u ovoj oblasti u samoj Kini, kao i prepoznatljivost njenih dostignuća svuda u svetu.

Neophodno je ujedno napomenuti da sam kineski narod veoma dobro prihvata promene, i to pre svega tehnološke promene u svakodnevnom životu, i to je sigurno jedan od razloga zašto je danas i život u kineskim gradovima nezamisliv bez primene informacionih tehnologija u svakoj oblasti života – počev od vožnje taksijem u gradu, beskontatnog plaćanja, pametnih gradova, elektronske trgovine i tako dalje. Dakle za tehnološki napredak je bitan i stav društva prema promenama, a on je u Kini bio pozitivan, dodaje se.

Kina je pored ovih unutrašnjih promena, i napretka u oblasti nauke i tehnologije, svoja dostignuća delila i sa drugim narodima i državama. Upravo je kroz razvoj i primenu inicijative „Pojas i put”, Kina pokazala kako se u ovom domenu može sarađivati sa drugim državama, te na konkretnim primerima pokazala da se ulaganja u sektor usluga (e-trgovina, IT, zdravstvo, obrazovanje), zelene energije, metalurgije i proizvodnje, pruža pre svega oslonac društvima koja u svom dosadašnjem razvoju nisu imala mogućnost da izdvajaju puno sredstava za tehnološki napredak.

To znači da zemlje u razvoju bez obzira na sve teškoće sa kojima se one konkretno suočavaju, imaju mogućnost da u kooperaciji sa kineskim privatnim i državnim kompanijama, univerzitetima i institutitima koriste različite oblike tehnoloških inovacija koje do sada njima nisu bile dostupne, ukazala je autorka.

Prema njenim rečima ne treba posebno naglašavati da iako je 21. vek za većinu svetskog stanovništva vek revolucionarnih tehnoloških promena i napretka, i dalje imamo narode i države u kojima su stvari poput redovnog snabdevanja strujom i ispravnom tekućom vodom nezamislive stvari.

Možda se može reći da je tehnološki jaz među različitim državama danas na najvišem nivou, i da se mora kolektivno na globalnom nivou uložiti više napora da i onaj deo čovečanstva koji do sada nije mogao da ima elementarne potrebe zadovoljene, konačno ima mogućnost da u svakom smislu napreduje, ocenila je Zakić.

Ona je ukazala da svetska ekonomija gubi zamah,  od 2020. godine i početka pandemije korona virusa, otvaranja novih ratnih zona u Ukrajini i Gazi, pa sve do danas.

Posledice pandemije koje su se ogledale u smanjenju globalnog BDP, padu investicija, porastu nezaposlenosti i povećanju inflacije, su dodatno produbljene oružanim sukobima, te su cene energenata i osnovnih namirnica višestruko povećane, što je svakako najviše uticalo na zemlje u razvoju. Upravo su stoga kineska ulaganja u ove zemlje, a pre svega ulaganja u zajednička istraživanja u oblasti nauke i tehnologija posebno značajna. Time se gradi osnova za njihovo opravljanje, ali se dodatno obezbeđuje i baza za njihov kasniji samostalni napredak.

Na kraju, ne treba zaboraviti i na razvoj veštačke inteligencije (AI), koja izaziva oprečna razmišljanja. Već duži niž decenija se zna da stvaranje AI ima čitav set prednosti, ali i niz mana i duboko zabrinjavajućih okolnosti. Iako je Kina danas jedan od lidera u ovoj oblasti, ona je uvidela neophodnost pravilnog korišćenja potencijala veštačke inteligencije, kako bi se u okviru postojećih zakonskih okvira, opšte prihvaćenih etičkih i moralnih normi, uveo sistem koji će onemogućiti da se lošija strana AI ispolji.

U tom smisli značajno je pokretanje kineske "Inicijative za upravljanje globalnom veštačkom inteligencijom", koja ima za cilj kako unapređenje globalne saradnje u ovoj oblasti, međusobno poštovanje i jednakost, te ujedno i razvijanje tehnologija koje su dobre za čovečanstvo. Samo uz zajedničke napore, pogotovo razvijenih država koje su ovladale tehnologijom AI, možemo očekivati da se sve koristi od veštačke inteligencije mogu realizovati, a da se sve potencijalne opasnosti na vreme izbegnu i osujete, ocenjuje se u tekstu.

Očito je da čovečanstvo grabi krupnim tehnološkim koracima napred, i vidljivo je da današnje društvo u globalu živi bolje. Zahvaljujući nauci i tehnologiji, život ljudi je olakšan, putuju u predele koje ranije nisu mogli posetiti, leče se boljim lekovima nego ranije. Sve to ne bi bilo moguće bez ogromnog truda i zalaganja mnogih generacija naučnika, istraživača i entuzijasta koji su svojim revolucionarnim idejama doprineli ovakvom društvenom razvoju, dodaje se.

Bez nauke nije moguće ostvariti progres u društvu, i Kina je odličan primer kako se uz intezivnu saradnju države, institucija i naučnika može ostvariti ogroman napredak. Dodatno taj progres nije bio usmeren samo na Kinu, već na čitav svet. Dakle, kineski princip saradnje na obostranu korist i ovde dolazi do izražaja, a nadamo se da će Kina naučno-istraživačku saradnju sa drugim zemljama nastaviti i u budućnosti, navodi autorka.

Srbija će u narednom periodu biti još više povezana u tom smislu sa Kinom, o čemu svedoči i dogovor postignut tokom posete predsednika Sija Srbiji u maju mesecu ove godine, kada je dogovoreno da se unapredi naučna saradnja dve zemlje, kroz školovanje srpskih studenata i obuku srpskih istraživača u Kini. Ovaj dogovor će višestruko pomoći srpskim studentima i naučnicima da ostvare značajne rezultate u svojim oblastima izučavanja, te će pomoći razvitak domaćih istraživačkih potencijala. Stoga je na još jedan način prijateljstvo dva naroda učvršćeno, a kroz novi aspekt saradnje koji garantuje bolju budućnost, zaključila je autorka.