Kineska preduzeća istražuju naučno-tehnološke inovacije za čistu energiju
Fotografija iz vazduha prikazuje turbine na vetar u živopisnom mestu Điucajping u jugozapadnoj kineskoj provinciji Guidžou. (Sinhua/Lju Su)
Usred snažnog tajfuna i turbulentnih talasa, turbina na vetar od 12 megavata radi postojano, iskorišćavajući snagu prirode za proizvodnju čiste energije.
Ovaj impresivan prizor odvijao se na ekranima u laboratoriji kompanije Mingjang Smart enerdži grupe (Mingiang Smart Energy Group Co.), nove energetske kompanije sa sedištem u gradu Džongšan u južnoj kineskoj provinciji Guangdong, dok su istraživači simulirali rad turbina na vetar u uslovima tajfuna, piše Sinhua.
Tajfuni su česti duž jugoistočne obale Kine, što predstavlja značajan izazov za vetroelektrane da izbegnu štetu dok generišu više energije tokom ovih oluja.
"U oblasti nove energije, postizanje otpornosti vetroelektrana na tajfune je slično izazovu 'sletanja na Mesec' koji treba da prevaziđe veoma teške tehničke barijere", rekao je Džang Čuanvei, predsednik Mingjang Smart enerdži.
Na osnovu obimnih operativnih podataka u zonama tajfuna, istraživački i razvojni tim kompanije sproveo je detaljne analize brzina, pravaca i turbulencija vetra. "Ovi uvidi su integrisani u naše dizajne turbina, osiguravajući da mogu da izdrže tajfune uz maksimalnu proizvodnju energije", objasnio je Džang.
Do 2023. godine, više od 2.000 pametnih turbina na vetar koje je proizvela kompanija raspoređeno je u kineskim regionima sklonim tajfunima. Kada je supertajfun Saola zahvatio provinciju Guangdong prošle godine, vetroturbina za priobalnu upotrebu koju je kompanija samostalno razvila u gradu Džuhai uspešno je izdržala vetrove jačine preko 17 stepeni, nastavljajući rad bez prekida.
Pored tajfuna, Mingjang Smart enerdži je uveo inovativna rešenja za iskorištavanje energije vetra u ekstremnim uslovima. To uključuje segmentirane lopatice ventilatora za planinsku provinciju Guidžou i specijalizovane modele koji mogu da izdrže peščane oluje u autonomnom regionu Unutrašnja Mongolije.
Kineski ciljevi postizanja vrhunca ugljenika do 2030. i neutralnosti ugljenika do 2060. naglašavaju kritičnu ulogu nauke i tehnologije u balansiranju ekonomskog rasta sa održivošću životne sredine.
Kompanije poput Mingjang Smart enerdži ilustruju ovaj napor, koristeći napredne tehnologije za pokretanje inicijativa za čistu energiju.
U okrugu Fujuan u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan, digitalizacija i veštačka inteligencija (AI) uneli su revoluciju u rad vetroelektrana.
Sofisticirani sistem upravljanja, integrisan sa 3D simulacijama i analitikom podataka u realnom vremenu, omogućio je daljinsko praćenje i proaktivno održavanje 135 vetroturbina kompanije Junan internešenel pauer investment ( International Power Investment Co.).
"Ranije su bile neophodne inspekcije na licu mesta, ali sada automatizovani sistemi izdaju upozorenja za potencijalne probleme“, rekao je Peng Jiheng, član osoblja vetroparka, naglašavajući transformativni uticaj inteligentnih sistema na upravljanje energijom vetra.
Prema podacima koje je objavila Nacionalna komisija za razvoj i reformu, tokom protekle decenije, kineska potrošnja energije po jedinici BDP-a i njena emisija ugljen-dioksida smanjene su za 26,2 odsto, odnosno 34,4 odsto. Njeni instalirani kapaciteti energije vetra, fotonaponske energije i hidroenergije zauzimaju prvo mesto u svetu, označavajući istorijski napredak u zelenom, niskougljeničnom i visokokvalitetnom razvoju.
Nadovezujući se na ove izuzetne korake u smanjenju energetskog intenziteta, kineska vlada je nastavila da primenjuje nove mere kako bi podstakla industrije da se podvrgnu zelenoj i niskougljeničnoj tranziciji. Stručnjaci predviđaju da će to pokrenuti naučno-tehnološku revoluciju obeleženu dekarbonizacijom i promovisati niz velikih naučno-tehnoloških inovacija.
Prema rečima Džang Jongšenga, šefa Istraživačkog instituta za eko-civilizaciju Kineske akademije društvenih nauka, sa otkrićima u oblasti velikih podataka i AI tehnologije, Kina će u potpunosti osloboditi ogroman potencijal zelenog razvoja i nastaviti da stvara čuda u zelenom rastu.
"Kina je važna sila u promovisanju obnovljive energije", rekao je Džang Jian, potpredsednik Instituta za klimatske promene i održivi razvoj Univerziteta Tsinghua.
"Sa svojim prednostima u pogledu tehnologije, cene i obima, Kina je u dobroj poziciji da predvodi napore u borbi protiv klimatskih promena i promovisanju energetske transformacije u budućnosti", dodao je Džang.
