Organizacija za političku ekologiju: Argumenti zbog kojih Srbija treba da odustane od litijuma

Organizacija za političku ekologiju Polekol-Pravo na vodu je danas saopštila da je formulisala deset argumenata zbog kojih Srbija treba da odustane od rudarenja litijuma.

Najvažniji je da nedostaju važne odluke i dokumenta, kao što su strategija i planovi više hijerarhije, u kojima bi se donela odluka da li Srbja želi da postane rudarska zemlja.

"Kao i za mnoge druge velike projekte u Srbiji, u poslednje vreme proces donošenja odluka ide naopako, pa se o njima raspravlja pre nego što se strateški reše viša pitanja" - piše u nsaopštenju.

Uz to se kaže da "Srbija nema Plan razvoja koji treba da odredi pravce i modele društvenog razvoja, ekonomska, socijalna, ekološka i druga opšta pitanja o kojima bi odluke trebalo doneti širokim dijalogom, da li zemlja želi da svoj razvoj zasniva na ekstraktivnim privrednim granama ili pak ima ideju o 'Zelenoj agendi' ".

Drugi argument je to što je prethodni Prostorni plan Srbije (PPRS) za deset godina istekao 2021. a novi nije donet.

Objavljeni Nacrt PPRS koji je prošao inicijalne javne rasprave je pisan na netransparentan i neinkluzivan način, bez Plana razvoja Srbije na koji se mora oslanjati i sadrži veliki broj projekata koji su štetni po životnu sredinu, kao što su više desetina novih rudnika, nekoliko novih termoelektrana, smanjivanje zaštite prirode radi razvoja masovnog turizma.

Jedan od argumeta je i to što je "Srbija zemlja visokog nivoa korupcije, upitne demokratije i slabih institucionalnih kapaciteta, podjednako u zaštiti životne sredine i u regulisanju rada velikih korporacija. Srbija ima lošu implementaciju ekoloških politika i tamo gde postoje, što se moglo videti na primeru malih hidroelektrana", navodi Polekol.

Polekol je ocenio i da se zagađenjem, pa i samim rizikom od zagađenja vode, vazduha i zemljišta, i raseljavanjem ruralnog stanovništva direktno ugrožava prehrambeni suverenitet koji je jedini garant stabilnosti u globalnoj krizi.

Ističe se da je Balkanski region izvanredno bogat biodiverzitetom i da svako pogoršanje ekološkog statusa životne sredine predstavlja nazadovanje u evropskom Zelenom novom dogovoru (Green New Deal).

"Svedoci smo dramatično naglog izumiranja vrsta zbog uništavanja staništa, kao i velikih ambicija Evropske Unije u pogledu očuvanja i revitalizacije reka, šuma i drugih staništa kroz Zakon o obnovi prirode (Nature Restoration Law)", naveo je Polekol.

Lokalna energetska tranzicija Srbije nije, ocenio je Polekol, direktno povezana sa proizvodnjom litijuma, a globalno, ni jedno istrazivanje ne pokazuje da električni automobili zaista saniraju klimatske promene.

"Potrebna nam je energetska transformacija, a ne tranzicija takva da se nastavi isti nivo potrošnje energije, i samo zameni jedan problem drugim. Litijum, koji bi se eksploatisao zarad elektičnih automobilia trenutno služi da sačuva profite automobilske industrije, a ne da pomogne u održivom saobraćaju koji bi svima koristio, a to je javni prevoz", ocenila je organizacija.

Istakla je da ekonomska dobit od rudarenja prvenstveno ide kompaniji, a da je rudna renta koju bi ubirala država među najnižima u Evropi.

Ukazuje se da nove tehnologije svakog dana menjaju potrebe za sirovinama, a da se nedovoljno recikliraju iskorišćene.

Polekol je na kraju naveo da je "trka za mineralima po zemljama u razvoju, koja omogućava energetsku tranziciju u zemljama visokog razvoja, trenutno globalno polje konflikata i kritično pitanje ekološke pravde".