Ekspertkinja: Poplave posle velike kiše u Beogradu posledica neadekvatne infrastrukture

Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu upozorila je da su ekstremne padavine sve češća pojava u Srbiji i da u Beogradu po pravilu izazivaju velike poplave zbog neadekvatne infrastrukture, uključujući nedovoljno zelenih, odnosno poroznih površina.

U tekstu "Zašto je Beograd poplavljen posle svake velike kiše?" objavljenom na portalu Klima101 Vuković Vimić je navela da su nagle smene ekstremnih vrućina i ekstremnih padavina predviđena posledica klimatskih promena na koju već godinama ukazuju naučni modeli.

"Naime, u Srbiji, ekstremne padavine postaju sve češće, a subjektivan utisak da 'nekada nije bilo ovako' je zapravo tačan: primera radi, u odnosu na sredinu 20. veka, danas je  udeo ekstremnih padavina u ukupnim padavinama preko dva puta veći", rekla je Vuković Vimić.

Prema njenim rečima, ukupna godišnja količina padavina se nije mnogo promenila u proteklim decenijama, ali njihov raspored jeste i danas imamo češće i intenzivnije suve periode, koje prekidaju češći i intenzivniji periodi ekstremnih padavina.

Istovremeno, upozorila je, raste i teritorija Srbije koja je pod visokim rizikom od ekstremnih padavina - nekada je činila oko sedam procenata a aktuelne procene kažu da će do sredine 21. veka pod visokim rizikom biti čak 56 odsto teritorije Srbije.

Vuković Vimić ističe da za poplave u gradovima nije krivac samo kiša, već i postojeća infrastruktura i, usled nedostatka adaptacije na sve ekstremnije klimatske uslove, Beograd i drugi gradovi su posebno ranjivi na ekstremne padavine.

Ona navodi da je problem prepoznat i da su država Srbija i grad Beograd već usvojili planove i strategije koji bi mogli znatno  da pomognu u borbi protiv poplava u urbanim sredinama.

U dokumentima se kanalizacija najčešće navodi kao izvor problema gradskih poplava, ali ne i jedini. Tako se u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove usvojenom 2023. ukazuje da u urbanim sredinama sve češće jake padavine povećavaju učestalost bujica, poplava i klizišta, ali i da se povećava pojava bujica "zbog velikih vodonepropusnih površina".

"Nije samo stvar u nedovoljnim kapacitetima kanalizacije da usmerava atmosferske vode (mada i to jeste problem). Površine kao što su asfalt i beton ne propuštaju vodu, i što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u urbanim sredinama", istakla je Vuković Vimić.

Ona je zaključila da naučna saznanja daju jasne smernice šta treba da radimo da bismo zauzdali porast temperature, samim tim i porast ekstremnih padavina, kao i šta treba da radimo kako bismo se adaptirali na nove uslove i umanjili, koliko je moguće, posledice klimatskih promena.