Britanci sutra biraju parlament, očekuje se pobeda laburista

Građani Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske sutra glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima, na kojima se očekuje ubedljiva pobeda opozicione Laburističke partije posle višegodišnje vladavine konzervativaca.

Relevantna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će laburisti osvojiti apsolutnu većinu mandata u donjem domu parlamenta (House of Commons), što bi značilo da se ta stranka levog centra vraća na vlast posle 14 godina i da njen lider Kir Starmer (Keir) postaje premijer.

Na prvim parlamentarnim izborima za gotovo pet godina, Konzervativna stranka premijera Rišija Sunaka (Rishi) po svemu sudeći će biti kažnjena za neispunjenja obećanja data tokom 14-godišnje vlasti pod pet premijera.

Konzervativci su preuzeli vlast od laburista 2010. godine, posle njihove 13-godišnje vladavine, u vreme kada su se osećale posledice svetske finansijske krize. Od tada su pobeđivali na svim izborima, predvođeni Dejvidom Kameronom (2015. godine), Terezom Mej (2017) i Borisom Džonsonom (2019).

Te godine su bile obeležene usporavanjem ekonomije, opadanjem kvaliteta javnih usluga i nizom skandala, usled čega su "torijevci", kako se popularno naziva Konzervativna stranka, postali laka meta za kritičare i sa levice i sa desnice.

Poseban problem za konzervativce predstavlja nova desničarska stranka Reformisati Ujedinjeno Kraljevstvo (Reform UK) Najdžela Faraža (Nigel Farage) koja preuzima birače "torijevcima" kritikama na račun rukovodstva konzervativaca zbog neuspeha u kontrolisanju imigracije, ukazuje Asošiejted pres.

Građani Ujedinjenog Kraljevstva sutra će birati svih 650 članova donjeg doma parlamenta, po jednog u svakoj od 650 izbornih jedinica. U svakoj izbornoj jedinici pobeđuje kandidat koji osvoji prvo mesto, bez obzira na procenat dobijenih glasova.

Taj većinski izborni sistem, po kojem je Velika Britanija poznata, zacementirao je dominaciju dve najveće stranke, konzervativaca i laburista, jer je manjim partijama veoma teško da osvoje prvo mesto u nekoj izbornoj jedinici, osim u malom broju oblasti u kojima imaju snažnu podršku.

Budući da se u Velikoj Britaniji dešavalo da rezultati izbora odstupaju od predizbornih istraživanja javnog mnjenja, ne može se u potpunosti isključiti mogućnost da laburisti ne dobiju apsolutnu većinu mandata. Za formiranje vlade potrebna je većina od 326 poslanika.

U slučaju da nijedna stranka ne bude imala apsolutnu većinu u parlamentu, za formiranje koalicione vlade ključne bi mogle da budu druge partije, od kojih neke imaju snažnu regionalnu podršku. Među njima su Liberalne demokrate, Škotska nacionalna partija (SNP) koja se zalaže za nezavisnost Škotske i severnoirska Demokratska unionistička partija (DUP) koja nastoji da održi veze između Velike Britanije i Severne Irske.

Konzervativce na izborima predvodi 44-godišnji Sunak, premijer od oktobra 2022. godine i bivši ministar finansija, prvi hinduista na čelu britanske vlade. I stranku i vladu je preuzeo u teškom trenutku, posle kratkog premijerskog mandata Liz Tras (Truss), kada se zemlja suočavala sa ozbiljnim ekonomskim problemima.

Konzervativci su se suočili sa brojnim izazovima otkako su preuzeli vlast 2010. godine - prvo sa posledicama globalne finansijske krize, koja je povećala britanski dug i dovela do višegodišnje politike stezanja kaiša radi uravnoteženja budžeta. Zatim su usledili Bregzit i borba sa jednom od najsmrtonosnijih epidemija kovida-19 u zapadnoj Evropi, kao i rast inflacije posle napada Rusije na Ukrajinu.

Bez obzira na okolnosti, mnogi glasači okrivljuju konzervativce za niz problema sa kojima se zemlja suočava, od problema sa otpadnim vodama i nepouzdanih železničkih usluga do rasta troškova života, kriminala i priliva migranata koji prelaze Lamanš u čamcima na naduvavanje.

Konzervativci, koji su na prethodnim izborima 2019. dobili 365 mandata, obećavaju jaču ekonomiju i smanjenje poreza za oko 17 milijardi funti godišnje, kao i veća izdvajanja za zdravstvo i odbranu. Stranka navodi da će to biti moguće zahvaljujući manjoj utaji poreza i nižim izdacima za socijalnu pomoć. "Torijevci" takođe obećavaju da će ograničiti broj imigranata i prebaciti neke tražioce azila u Ruandu.

Zakazivanjem izbora za 4. jul, najmanje tri meseca ranije nego što se očekivalo, Sunak je mnoge iznenadio. Dok je većina posmatrača očekivala da će izbori biti na jesen, Sunak se odlučio za izbore usred leta, nadajući se da će mu pozitivne ekonomske vesti pomoći da ubedi glasače da je politika konzervativaca počela da funkcioniše.

Kampanju su obeležile i tvrdnje da su se članovi vladajuće stranke i policajci zaduženi da štite vladine zvaničnike kladili da će izbori biti u julu, što ukazuje da su imali insajderske informacije. Taj skandal je naneo štetu Sunaku, osporivši njegove tvrdnje da se konzervativcima može više verovati nego laburistima.

Najveći Sunakov rival je 61-godišnji Starmer, bivši glavni tužilac za Englesku i Vels i lider Laburističke partije od aprila 2020. godine. Starmera, pragmatičnog centristu koji je naporno radio da stranku skrene sa puta socijalističke politike njegovog prethodnika Džeremija Korbina (Jeremy Corbyn), kritičari opisuju kao neuzbudljivog i neambicioznog, ali je popularnost laburista pod njegovim vođstvom znatno porasla.

Laburistička partija, koja je na prethodnim izborima dobila 202 poslanika, u fokus kampanje je stavila samo jednu reč - "Promena". Laburisti obećavaju promovisanje "stvaranja bogatstva", podsticanje investicija, poboljšanje infrastrukture poput železnice, osnivanje državne kompanije za čistu električnu energiju radi jačanja energetske bezbednosti, oporezivanje privatnih škola radi plaćanja hiljada novih nastavnika u državnim školama.

Liberalne demokrate predvođene Edom Dejvijem (Ed Davey), koje su 2019. dobile 11 poslanika, obećavaju poboljšanje preopterećenih sistema zdravstvene i socijalne zaštite, uključujući uvođenje besplatne medicinske nege kod kuće, ulaganje u obnovljive izvore energije, smanjenje starosne granice za glasanje na 16 godina i ponovno pridruživanje jedinstvenom tržištu Evropske unije.

Faražova stranka Reformisati Ujedinjeno Kraljevstvo, koja na prošlim izborima nije dobila nijednog poslanika, ali je ove godine postala parlamentarna zahvaljujući "preletanju" konzervativca Lija Andersona (Lee Anderson), obećava zamrzavanje svih "nebitnih imigracija" i zabranu stranim studentima da dovode sa sobom izdržavane članove porodica. Ta desničarska partija obećava i napuštanje Evropske konvencije o ljudskim pravima kako bi tražioci azila mogli lakše da budu deportovani.

Faraž, 60-godišnji populista i najvatreniji zagovornik Bregzita, poznat po antimigrantskoj retorici i evroskeptičkom stavu, nastoji da pridobije mnoge razočarane birače Konzervativne stranke obećanjima da će ograničiti imigraciju i fokusirati se na "britanske vrednosti". Faraž je do sada sedam puta bio kandidat na parlamentarnim izborima, ali nije uspeo da pobedi u svojoj izbornoj jedinici.

Škotska nacionalna partija, koju vodi 60-godišnji Džon Svini (John Swinney), treći lider stranke za nešto više od godinu dana, obećava otvaranje pregovora o nezavisnosti Škotske sa vladom u Londonu ako osvoji većinu u tom delu Velike Britanije. Stranka se takođe zalaže za ponovno pridruživanje Evropskoj uniji i jedinstvenom evropskom tržištu i za veće finansiranje javnog zdravstva.

Ta najjača škotska stranka, koja je na prošlim izborima za britanski parlament osvojila 48 mandata, suočava se sa unutrašnjim podelama otkako je njena dugogodišnja liderka i škotska premijerka Nikola Stardžon (Nicola Sturgeon) neočekivano podnela ostavku prošle godine tokom istrage o finansiranju partijske kampanje koja je rezultirala krivičnim prijavama protiv njenog supruga.

Zelena partija Engleske i Velsa, čiji su kopredsednici Karla Dinajer (Carla Denyer) i Ejdrijen Remzi (Adrian Ramsay), obećava postepeno ukidanje nuklearne energije. Ta stranka, koja je na izborima 2019. godine dobila jedan mandat, obećava 24 milijarde funti godišnje za izolaciju domova i ulaganje 40 milijardi funti godišnje u zelenu ekonomiju, uz uvođenje novog poreza za veoma bogate i povećanje poreza na dohodak za milione ljudi sa većim zaradama.