Prstenovani mladunci modrovrane, jedne od najlepših ptica u Srbiji

Foto: DZPPS/Milivoj Vasiljevic

Kako je navedeno, prve nedelje jula, u pristustvu desetak volontera, kao i dece zainteresovane za svet ptica, u Međunarodno značajnom području za ptice Okanj i Rusanda, u okolini Novog Bečeja, DZPPS je organizovalo prstenovanje mladunaca modrovrane.

Saradnik DZPPS Dimitrije Radišić prstenovao je ukupno 14 mladunaca koji su se nalazili u četiri gnezdeće kutije, postavljene upravo da bi se modrovrane u njima gnezdile.

Tokom istog dana su u Međunarodno značajnom području za ptice Slano Kopovo, prstenovana su i dva mladunca sive vetruške i jedna mlada jedinka sivog svračka, takođe retkih i strogo zaštićenih vrsta ptica.

"Obeležavanje ptica je izuzetno značajno kako bismo upoznali njihove životne navike i potrebe. To lepo ilustruje interesantan slučaj kada je modrovrana koja je prstenovana 2019. u Srbiji, u blizini Bačke Topole, pronađena naredne godine u Africi, u Namibiji. Do tamo je preletela preko 7.300 kilometara", obajasnio je ornitolog DZPPS Miroslav Dudok.

Kako je navedeno, akcija je imala za cilj, osim što su se učesnici bilže upoznali sa ekologijom vrsta i njihovim značajem za zaštitu travnih staništa koje naseljavaju, skretanje pažnje na aktivne mere zaštite ovih vrsta, kroz postavljanje veštačkih gnezdećih duplji.

Iz DZPPS su naglasili da je dokaz za to povećanje brojnosti modrovrana, čija je gotovo celokupna populacija smeštena u brojnim kutijama za gnežđenje, postavljenim u prethodne dve i po decenije.

Podseća se da su početkom 21. veka u Srbiji modrovrane bile na rubu isčezavanja, sa svega 15 do 20 parova na krajnjem severu Vojvodine, a usled brojnih ugrožavajućih faktora sa kojima se ove ptice susreću, kako na svojim migratornim putevima, tako i na gnezdilištima.

Iz DZPPS su ukazali da su travna staništa sve ugroženija usled masovnog preoravanja i pretvaranja u velike površine pod monokulturama, kao i prekomernom upotrebom pesticida.

Istovremeno, zamiranje tradicionalnog načina stočarstava ispašom dovodi do zarastanja ovih tipova staništa.

Sve ovo dovodi do pada biodiverziteta na takvim mestima, a uzrokuje i smanjenje površina na kojima bi se ptice mogle hraniti.

Osim ovih problema ptice u ravnici suočene su i sa problemom nedostatka starih pojedinačnih stabala drveća sa dupljama koja bi im pružila mesta za gnežđenje.

Postavljanje veštačkih kutija za gnežđenje bilo je ključno za oporavak gnezdeće populacije modrovrana u Vojvodini u kojoj su staništa u pogledu hrane još uvek dovoljno pogodna, istakli su iz DZPPS.

Zahvaljujući naporima da se obezbede pogodna gnezdeća mesta u vidu gnezdećih kutija populacija modrovrane u Vojvodini danas dostiže 450 parova.

Kako su ove vrste strogo zaštićene svako njihovo uništavanje ili uznemiravanje je strogo zabranjeno što za posledicu ima da ove vrste samim svojim prisustvom neposredno štite staništa koja naseljavaju, a to su upravo sve malobrojnija travna staništa.