DZPPS: Populacija grlice u Evropi nakon zabrane lova porasla za 25 odsto

Populacija grlice (Streptopelia turtur), nakon zabrane lova porasla je za 25 odsto u zapadnoj Evropi između 2021. i 2023. godine, što je dodatnih 400.000 gnezdećih parova širom ovog regiona, a vlade Francuske, Španije i Portugala potvrdile su da je zabrana lova produžena i četvrtu godinu, objavilo je danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS).

U Francuskoj, Španiji i Portugalu do 2018. godine, kako se navodi, ubijano je oko milion ovih ptica svake jeseni, što se pokazalo kao neodrživo za ovu vrstu, pa je uspostavljen novi sistem, tako što je uvedena privremena zabrana lova, a vidljivi rezultati nakon tri godine dali su podsticaj da se lov zabrani i četvrtu godinu za redom.

Taj lovni moratorijum zahtevao je međunarodni akcioni plan za očuvanje grlice, čija je izrada pokrenuta je 2018. godine i okupila je stručnjake koji su sarađujući preko državnih granica utvrdili koje akcije su potrebne da bi se osigurala budućnost grlica, uključujući i populaciju ove vrste u Velikoj Britaniji.

Ovaj plan, kako su naveli iz DZPPS, stavlja do znanja da je druga prioritetna akcija očuvanja grlica - osiguravanje i očuvanje staništa te vrste i to se posebno odnosi na zemlje, u kojima je od 20. veka do danas industrijalizacija poljoprivrede drastično promenila staništa.

"Brzi početak oporavka gnezdeće populacije grlica u zapadnoj Evropi od 2021. pokazuje nam vrednost dobro istraženog i dobro sprovedenog akcionog plana očuvanja. Međunarodni plan saradnje pokazao nam je koje su akcije potrebne, u kom obimu i gde. Uz naše naučne savete, vlade, upravitelji zemljišta i lovci su primenili preporuke plana i tek počinjemo da uviđamo uspeh", rekao je predstavnik Španskog instituta za istraživanje divljači i divljih životinja (IREC) i glavni autor izveštaja Evropskoj komisiji Karles Karboneras.

U saopštenju piše da je Izveštaj, koji je pripremljen za Evropsku komisiju, sačinio međunarodni tim naučnika koji savetuje vlade o tome kako da upravljaju populacijom grlice na održiv način.

Grlica je ptica iz porodice golubova, sitnija i šarenija od čestih gugutki, prepoznatljiva je po braonkastim krilima, prošaranim crnim mrljama i flekama sa belim linijama na obe strane vrata, a stanovnik je predela sa žbunjem i drvećem u ravnici i pobrđu, gnezdi se u Evropi, a zimuje u podsaharskoj Africi.

U Srbiji su ornitolozi dve decenije vodili borbu za zaštitu grlice i prepelice, kako bi na vreme upozorili da su populacije ovih ptica u opadanju i da su ozbiljno ugrožene lovom, koji je vremenom postao mnogo štetniji po biodiverzitet, udružen sa drugim ugrožavajućim faktorima poput sveprisutnog nestanka različitih divljih staništa i njihovom prenamenom za potrebe poljoprivrede.

Lov na ove dve vrste je godinama podstican kroz lovni turizam, koji je dovodio strane lovce i omogućavao im lov u nedovoljno kontrolisanim uslovima.

Iz DZPPS navode da su u bogatim restoranima zapodnoevropskih zemalja, grlice i prepelice smatrane skupocenim raritetom gastronomije, koji je dodatno podsticao šverc ovih ptica iz Srbije, a obe ove vrste su decenijama unazad lovljene u stotinama hiljada komada.

"Borba je urodila plodom tek 2021. od kada je skraćena lovna sezona na prepelice, a na snagu je stupio moratorijum na lov grlice, međutim ne postoji jasan akcioni plan za upravljanje i očuvanje populacije ovih vrsta u Srbiji", rekao je izvršni direktor DZPPS-a Milan Ružić.

Ružić je kazao da u periodu lovostaja nije primećen značajan porast populacije grlice u Srbiji, ali da su u Vojvodini tokom jeseni posmatrana jata od po nekoliko hiljada jedinki, a takva jata nisu posmatrana decenijama unazad.

Trogodišnja zabrana lova na grlice je istekla, a Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije javnosti saopštila šta dalje namerava sa statusom grlice koja je na Crvenoj listi ptica u Srbiji sa statusom ugrožene vrste (VU) i malom gnezdilišnom populacijom od svega 49.000 do 68.000 parova čiji je dugoročni trend opadajući i nepovoljan.