Unikredit ekonomisti predviđaju rast ekonomija EU, CIE i Zapadnog Balkana
"Privatna potrošnja će ostati najveći pokretač rasta, uz doprinos javnih investicija ove godine, a očekuje se da će se kapitalni troškovi oporaviti u 2025. godini. Neto izvoz neće podstaći ekonomski rast do sledeće godine", rekao je glavni ekonomista Unikredita Den Bukša (Dan Bucsa) u najnovijem Kvartalnom izveštaju za Centralnu i Istočnu Evropu, navedeno je u saopštenju.
Prema njegovim rečima, kupovna moć domaćinstava u CIE će nastaviti da raste tokom drugog kvartala 2024. i u 2025.
Kako je navedeno, očekivanja su da će mađarsko predsedavanje Savetom EU dati prioritet širenju EU na Zapadni Balkan, smanjenju migracija ka EU i poboljšanju konkurentnosti.
Ocenjeno je i da Zapadni Balkan ima istorijsku priliku da se reformiše, dobije finansijska sredstva EU i dugoročno gledano pristupi Evropskoj carinskoj uniji. Do sada je reformski zamah i dalje slab, a ekonomisti Unikredita vide Crnu Goru kao lidera u pregovorima.
Predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke Nikola Vuletić kazao je da su ekonomisti, imajući u vidu povoljna makroekonomska kretanja u prvoj polovini godine u Srbiji, revidirali rast sa tri odsto na 3,4 odsto do kraja 2024. godine.
"Relaksiranje monetarne politike kao i snažan priliv stranih direktnih investicija bi dodatno trebalo da ubrza rast privatnih investicija u narednom periodu. Istakao bih i činjenicu da je za Srbiju od izuzetnog značaja snažna posvećenost realizaciji novom planu EU za Zapadni Balkan, koji bi dodatno imao uticaj na jači rast ekonomije i približavanje investicionom kreditnom rejtingu zemlje", rekao je on.
Ekonomisti primećuju, kako se dodaje, da su centralne banke postale opreznije tokom 2024. zbog upornog inflatornog pritiska, a usled labave fiskalne politike i ekspanzije potrošnje.
Međutim, analitičari ocenjuju da tržišta sada možda potcenjuju broj smanjenja stopa u 2025. godini, uzevši u obzir da se referentne stope približavaju terminalnim stopama u ovom ciklusu.
Zemlje poput Mađarske, Slovačke, Poljske, Rumunije i Turske moraće da smanje svoje budžetske deficite, ali će ostati daleko od praga od tri odsto BDP-a.
Fiskalni rizici su ograničeni u svim drugim zemljama CIE.
"U odsustvu fiskalnog pooštravanja, vidimo rizike od snižavanja rejtinga države u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj", naveseno je u izveštaju Unikredita.
