Unikredit ekonomisti predviđaju rast ekonomija EU, CIE i Zapadnog Balkana

Ekonomija | Izvor: Beta | 18.07.2024 | 13:00

Foto: Unikredit

Ekonomisti Unikredita (UniCredit) predviđaju ekonomski rast za oko 2,7 odsto u 2024. i 2,9 odsto 2025. godini u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), članicama Evropske unije (EU), dok je predviđeni rast za Zapadni Balkan oko tri odsto, objavila je danas Unikredit banka.

"Privatna potrošnja će ostati najveći pokretač rasta, uz doprinos javnih investicija ove godine, a očekuje se da će se kapitalni troškovi oporaviti u 2025. godini. Neto izvoz neće podstaći ekonomski rast do sledeće godine", rekao je glavni ekonomista Unikredita Den Bukša (Dan Bucsa) u najnovijem Kvartalnom izveštaju za Centralnu i Istočnu Evropu, navedeno je u saopštenju.

Prema njegovim rečima, kupovna moć domaćinstava u CIE će nastaviti da raste tokom drugog kvartala 2024. i u 2025.

Kako je navedeno, očekivanja su da će mađarsko predsedavanje Savetom EU dati prioritet širenju EU na Zapadni Balkan, smanjenju migracija ka EU i poboljšanju konkurentnosti.

Ocenjeno je i da Zapadni Balkan ima istorijsku priliku da se reformiše, dobije finansijska sredstva EU i dugoročno gledano pristupi Evropskoj carinskoj uniji. Do sada je reformski zamah i dalje slab, a ekonomisti Unikredita vide Crnu Goru kao lidera u pregovorima.

Predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke Nikola Vuletić kazao je da su ekonomisti, imajući u vidu povoljna makroekonomska kretanja u prvoj polovini godine u Srbiji, revidirali rast sa tri odsto na 3,4 odsto do kraja 2024. godine.

"Relaksiranje monetarne politike kao i snažan priliv stranih direktnih investicija bi dodatno trebalo da ubrza rast privatnih investicija u narednom periodu. Istakao bih i činjenicu da je za Srbiju od izuzetnog značaja snažna posvećenost realizaciji novom planu EU za Zapadni Balkan, koji bi dodatno imao uticaj na jači rast ekonomije i približavanje investicionom kreditnom rejtingu zemlje", rekao je on.

Ekonomisti primećuju, kako se dodaje, da su centralne banke postale opreznije tokom 2024. zbog upornog inflatornog pritiska, a usled labave fiskalne politike i ekspanzije potrošnje.

Međutim, analitičari ocenjuju da tržišta sada možda potcenjuju broj smanjenja stopa u 2025. godini, uzevši u obzir da se referentne stope približavaju terminalnim stopama u ovom ciklusu.

Zemlje poput Mađarske, Slovačke, Poljske, Rumunije i Turske moraće da smanje svoje budžetske deficite, ali će ostati daleko od praga od tri odsto BDP-a.

Fiskalni rizici su ograničeni u svim drugim zemljama CIE.

"U odsustvu fiskalnog pooštravanja, vidimo rizike od snižavanja rejtinga države u Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj", naveseno je u izveštaju Unikredita.