Direktorka Tajne službe podnela ostavku posle pokušaja ubistva bivšeg predsednika Trampa na mitingu

Direktorka Tajne službe podnela je ostavku u utorak deset dana posle pokušaja ubistva bivšeg predsednika Donalda Trampa koji je izazvao negodovanje jer ta služba nije uspela u svojoj osnovnoj misiji: da zaštiti sadašnje i bivše predsednike.

Kimberli Čitl koja je bila direktorka Tajne službe od avgusta 2022. godine, suočila se sa sve većim pozivima da podnese ostavku i nekoliko istraga o tome kako je naoružani čovek uspeo da se tako približi republikanskom predsedničkom kandidatu na mitingu u Pensilvaniji.

"Preuzimam punu odgovornost za bezbednosni propust", napisala je ona u e-poruci osoblju koju je dobio Asošijeted pres. "U svetlu nedavnih događaja, teška srca sam doneo tešku odluku da se povučem sa mesta vaše direktorke", dodala je ona.

Malo je verovatno da će odlazak Čitl okončati istragu te službe koja je dugo bila problematična, a posebno od neuspeha 13. jula, što dolazi u kritičnom trenutku uoči Demokratske nacionalne konvencije i užurbane sezone ptredizborne kampanje za predsedničke izbore. Poslanici sa obe strane su obećali još istraga. Istraga generalnog inspektora i nezavisni, dvostranački napor pokrenut po nalogu predsednika Džoa Bajdena održaće agenciju u centru pažnje.

Ostavka Čitl došla je svega dan pošto je bila pred komisijom Kongresa gde su je satima "pržile" i demokrate i republikanci zbog bezbednosnih propusta. Ona je atentat na Trampov život nazvala "najznačajnijim operativnim neuspehom Tajne službe" u poslednjih nekoliko decenija, ali je razljutila poslanike jer nije odgovorila na konkretna pitanja o tome.

Bajden je u izjavi rekao da se "ono što se dogodilo tog dana nikada više ne sme ponoviti" i planira da uskoro imenuje novog direktora.

Predsednik i sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas zahvalili su Čitl na njenoj službi. Majorkas je imenovao zamenika direktora Ronalda Roua za vršioca dužnosti direktora. Za agenciju je radio 23 godine.

Na saslušanju u ponedeljak, Čitl je ostala prkosna: da je ona "prava osoba" da vodi Tajnu službu, iako je rekla da je preuzela odgovornost za neuspehe. Kada je republikanska predstavnica Nensi Mejs predložila Čitl da odmah počne sa pisanjem pisma o ostavci, Čitl je odgovorila: "Ne, hvala!".

Dvadesetogodišnji strelac Tomas Metju Kruks uspeo je da priđe na 135 metara od bine na kojoj je bivši predsednik govorio, kada je otvorio vatru. To se desilo uprkos pretnji Irana po Trampov život koja je dovela do dodatnog obezbeđenja bivšeg predsednika u danima pre mitinga.

Čitl je u ponedeljak priznala da je tajnoj službi rečeno o sumnjivoj osobi dva do pet puta pre no što je ta osoba zapucala na mitingu. Takođe je otkrila da je krov sa kojeg je Kruks pucao, nekoliko dana ranije identifikovan kao potencijalna ranjivost obezbeđenja. Ali nije uspela da odgovori na mnoga pitanja o tome šta se dogodilo, uključujući i zašto nije bilo agenata na krovu.

Okrvavljenog Trampa su agenti Tajne službe brzo ispratili sa bine, a snajperisti agencije ubili strelca. Tramp je rekao da mu je deo desnog uha probušen metkom. Jedan učesnik mitinga je poginuo, a dvojica su teško ranjena.

I dalje se pojavljuju detalji o znacima problema tog dana i ulozi Tajne službe i lokalnih vlasti. Agencija se rutinski oslanja na lokalnu policiju da bi obezbedila prostor nekog skupa. Bivši visoki agenti Tajne službe rekli su da napadaču nije trebalo dozvoliti da pristupi krovu.

Posle ostavke Čitl, Tramp je na svojoj mreži društvenih medija objavio: "Administracija Bajden/Harisa me nije pravilno zaštitila i bio sam primoran da primim metak za demokratiju. BILA MI JE VELIKA ČAST DA TO URADIM!".

Odbor Predstavničkog doma Kongresa SAD za unutrašnju bezbednost je tražio od Čitl da i u utorak svedoči u još jednom saslušanju o atentatu, ali su poslanici rekli da je ona odbila. Ime Čitl je bilo na kartici na stolu ispred prazne stolice tokom saslušanja, koje je počelo malo pre no što je objavljena njena ostavka.

Tajna služba je deo Odeljenja za unutrašnju bezbednost, koje uključuje imigraciju, bezbednost transporta i Obalsku stražu. Odeljenje je formirano posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.

Pre nekoliko godina bilo je inicijativa da se ta služba vrati u Ministarstvo finansija, gde je bila pre 11. septembra, posebno zato što je intenzivan fokus unutrašnje bezbednosti na imigraciju doprineo rastućoj podeli između onoga što Tajna služba vidi kao svoju dvojnu misiju: zaštita predsednika i istraga finansijskog kriminala, i misija njegovog matičnog odeljenja.

Oko polovine budžeta Tajne službe od tri milijarde dolara troši se na usluge zaštite. Ona ima i  jako odeljenje za sajber kriminal, najsavremenije forenzičke laboratorije i centar za procenu pretnji koji proučava kako ublažiti pretnje i obučiti se protiv njih.

Sa 7.800 specijalnih agenata, uniformisanih oficira i drugog osoblja, Tajna služba je istraživala sve veći broj pretnji predsedniku i drugim zvaničnicima pod njenom zaštitom. Takođe je upravljala sve većim brojem visokih vladinih ličnosti koje traže zaštitu. Ali brojnost kadrova nije pratila povećanje obima posla. U vreme 11. septembra bilo je oko 15 stalno štićenih lica. Taj broj se sada više nego udvostručio.

Tramp je prvi bivši predsednik novijeg doba koji traži još jedan mandat, a zbog njegove velike vidljivosti, njegov zaštitni odred je uvek bio veći od nekih drugih. Njegovo "zaštitno zvono" se učvršćivalo poslednjih meseci kako se približavao nominaciji. Svim glavnim partijskim kandidatima daje se poboljšana zaštita s timovima za kontranapad i protivsnajperskim timovima sličnim onima koje ima predsednik.

Posle atentata na Trampa bilo je širom političkog spektra poziva na odgovornost, a odbori Kongresa SAD su odmah krenuli u istragu i slali sudske pozive. Najviši republikanski lideri iz Predstavničkog doma i Senata rekli su da bi Čitl trebalo da se povuče.

Bajden, demokrata, naredio je nezavisnu proveru stanja obezbeđenja na Trampovom mitingu, a generalni inspektor Tajne službe otvorio je istragu. Tajna služba takođe razmatra "spremnost i operacije" svog kontrasnajperskog tima.

U utorak je predsednik republikanskog Predstavničkog doma Kongresa Majk Džonson rekao da je ostavka Čitl "zakasnila".

"Sada moramo da pokupimo krhotine. Moramo da ponovo izgradimo veru i poverenje američkog naroda u Tajnu službu", rekao je Džonson.

Senator Čak Grasli, Republikanac iz Ajove, i Ketrin Kortez Masto, Demokratkinja iz Nevade, predstavili su u utorak zakon kojim se zahteva potvrda Senata za buduće direktore Tajne službe.

Čitl je radila u Tajnoj službi 27 godina. Otišla je 2021. godine da bi radila kao izvršna direktorka obezbeđenja u PepsiCo-u pre nego što ju je Bajden zamolio da se vrati 2022. na čelo agencije.

Ona je preuzela vlast usred kontroverze oko nestalih tekstualnih poruka u vreme kada su hiljade Trampovih pristalica upale u Kapitol SAD 6. januara 2021. posle njegovog poraza na izborima 2020. od Bajdena.

Tokom rada u agenciji, Čitl je bila prva žena koja je postala pomoćnica direktora zaštitnih operacija - odeljenja koje štiti predsednika i druge zvanice, gde je imala budžet od 133,5 miliona dolara. Bila je druga žena na čelu cele agencije.

Kada je Bajden najavio imenovanje Čitl, rekao je da je ona služila u njegovom obezbeđenju dok je bio potpredsednik SAD i da su on i njegova supruga "verovali njenom mišljenju i savetu".