Cilj nove Strategije razvoja energetike Srbije dekarbonizacija energetskog sektora
Nova Strategije razvoja energetike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. godine predviđa ambiciozne ciljeve za dekarbonizaciju energetskog sektora, na način da se ne ugrozi energetska sigurnost i stabilnost, izjavio je danas državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Veljko Kovačević.
"Do 2030. godine, ukupna instalisana snaga vetroelektrana i solarnih elektrana treba da bude 3,5 GW, čime će skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat biti iz zelene energije. Do 2040, kapacitet iz OIE bi trebalo da bude povećan skoro tri puta", kazao je on na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu Strategije razvoja energetike u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Istakao je da ovi ambiciozni ciljevi mogu da ostvare ukoliko taj teret podele javni i privatni sektor.
"Taj proces smo uspešno započeli prvim aukcijama za tržišne premije iz OIE, a prve značajnije promene u našem energetskom portfelju očekujemo do kraja ove decenije", kazao je Kovačević.
Strategija, prema njegovim rečima, predviđa intenzivna ulaganja u povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima, kao i nastavak investicija u prenosnu mrežu.
"U naredne tri do četiri godine treba da budu završene sve sekcije Transbalkanskog koridora. Planirani su i projekat Panonskog koridora, koji treba da udvostruči kapacitet prenosne mreže ka Mađarskoj, Centralnobalkanskog koridora koji će povećati kapacitete ka Bugarkoj i projekat Beogrid koji će omogućiti evakuaciju OIE iz Banata ka beogradskom region", naveo je on.
Dodao je da će se nastaviti i investicije u distributivni sistem, gde su započeta velika ulaganja u rekonstrukciju niskonaponske mreže, zamenu brojila, digitalizaciju i automatizaciju distributivnog sistema.
Kako je istakao, u sektoru gasa i nafte, prioritet je diversifikacija snabdevanja, s obzirom na visoku zavisnost od uvoza ovih energenata.
"Izgradnjom naftovoda Srbija-Mađarska obezbedićemo veću sigurnost snabdevanja sirovom naftom, a radiće se i na povećanju kapaciteta za skladištenje rezervi nafte i naftnih derivata. U gasnom sektoru, nastavićemo da radimo na diversifikaciji pravaca i izvora snabdevanja izgradnjom interekonekcija ka Rumuniji koja ima svoje rezerve gasa, kao i ka Severnoj Makedoniji, gde se jačaju veze sa Južnim gasnim koridorom i LNG terminalima", kazao je Kovačević.
Nacrt Strategije, prema njegovim rečima, promoviše i pripremanje Srbije za veću upotrebu vodonika u energetici, kroz uspostavljanje zakonske regulative, jačanje tehnološkog i naučno-istraživačkog potencijala.
On je naglasio da je kroz Nacrt Strategije stavljena na sto tema nuklearne energije i podsetio da je nedavno potpisan Memorandum o razumevanju o primeni razvoja nuklearne energije u Srbiji, koji je okupio državne institucije, stručnu i naučnu zajednicu.
"Jedan od prvih koraka za uspostavljanje širokog dijaloga na ovu temu je ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju. U narednim decenijama, biće potrebno da na održiv način rešimo kako ćemo zameniti baznu energiju iz termoelektrana, gde se nuklearna energija nameće kao najbolje rešenje koje obezbeđuje i sigurnost snabdevanja i karbonsku neutralnost. Pred nama je dug put i mnogo rada, ali nova Strategija daje važan okvir za razvoj i unapređenje našeg energetskog sektora", rekao je Kovačević.
Direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), koji je i Predsednik Odbora za energetiku PKS, Dušan Živković izjavio je da je energetska kriza zahtevala novu strategiju energetike.
"Kriza je doprinela da shvatimo koliko su energetski suverenitet i energetska sigurnost prioritet svake države i regiona", kazao je Živković.
Naglasio je da će EPS biti nosilac energetske tranzicije, koja je u Srbiji već počela.
"U Srbiji već postoji nešto malo manje od 800 megavata nezavisnih proizvođača električne energije. Nova strategija energetike je nešto što nam treba i što će nam omogućiti da sagledamo kako da u narednom periodu energetske kompanije i privreda u suživotu dođu do željenih ciljeva, prvenstveno do dekarbonizacije", naveo je Živković.
Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović rekao je da nova strategija energetike preduslov za razvoj srpske privrede i esencija onoga što se govori o energetskoj, zelenoj transformaciji.
On je ukazao na opštu neizvesnost koja se odnosi na to u kom smeru će se kretati geopolitička dešavanja i cene energenata na tržištu, što je postalo nepredvidivo.
"Ta neizvesnost čini ovu strategiju vrlo bitnom, da može da odgovori na promene koje će se dešavati u sledećem periodu", naglasio je Vesović.
Dodao je i da strategiju energetike definišu i klimatske promene.
"Za nas je važno da je prepoznat i vodonik, kao jedna od novih oblasti energetike, a otvara se i mogućnost primene nuklearne energije", rekao je Vesović.
On je naveo da će nova strategija energetike omogućiti da se otvori novi niz poslova.
"Za nas je ova strategija možda važnija i od strategije insustrijske politike i usloviće mnoge druge strategije, jer daje okvir na osnovu koga država dugoročno mođe da odredi koje oblasti i na koji način će podsticati, omogućava kontinuitet te podrške i usmerava privredu u oblasti ka kojima će ići energetski sektor", zaključio je Vesović.
Javna rasprava o Nacrtu Strategije razvoja energetike trajaće do 15. avgusta, a 30. i 31. jula biće organizovana u Nišu i Novom Sadu.
