Ekološke organizacije traže od nemačke banke da obustavi ulaganja u toplane na biomasu u Srbiji

Grupa ekoloških organizacija iz zemalja Zapadnog Balkana, Nemačke i širom Evrope pozvala je nemačku državnu razvojnu banku KfW da prestane da finansira projekte proizvodnje energije iz drvne biomase u Srbiji kako bi se izbegla opasnost dalje degradacije šuma i rasta zavisnosti Srbije od visoko-ugljeničnih izvora energije.

U otvorenom pismu 41 ekološke organizacije navodi se da je KfW glavni finansijer kontroverznog Programa za obnovljivu energiju u Jugoistočnoj Evropi – Razvoj tržišta biomase u Srbiji, koji je počeo 2017. godine i čija je vrednost 32 miliona evra.

U okviru programa su u četiri opštine već izgrađena četiri kombinovana postrojenja za prozivodnju toplotne i električne energije, od kojih svako ima kotao na drva i jedan veći kotao na fosilna goriva, saopštila je Mreža Benkvoč za centralnu u istočnu Evropu (CEE Bankwatch), jedna od potpisnica pisma.

U pismu se navodi da četiri toplane finansirane tokom prve faze projekta imaju kombinovani kapacitet fosilnih goriva od 33,9 megavata i kapacitete biomase od 19,5 megavata.

Podseća se da je banka KfW u maju ove godine odobrila dva nova ugovora za dodatnih 9,9 miliona evra zajma za još šest postrojenja na drvnu biomasu u šest opština, a da svi detalji tih ugovora još nisu poznati.

"KfW finansira drvnu bioenergiju u Srbiji iz sredstava Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, čiji je cilj smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i podrška pravednoj tranziciji. Međutim, planirana investicija ugrožava šume u Srbiji, utičući na raznovrsni divlji svet i ekosisteme koje podržava i pogoršava već visoke nivoe zagađenja vazduha", navodi se u saopštenju.

U pismu se ističe da je bespravna seča rasprostranjena u Srbiji i da ne postoji adekvatan pravni i administrativni okvir za zaštitu šuma i svih sisara, ptica, gljiva i drugih oblika života koji od njih zavise.

Podseća se da je 2021. godine 500 naučnika u otvorenom pismu upozorilo da će dodatna seča drveća za bioenergiju "pojačati zagrevanje decenijama i vekovima", čak i kada drvo zamenjuje ugalj, naftu ili prirodni gas.

"Štaviše, deo tog 'klimatskog finansiranja' iskorišćen je za izgradnju novih kotlova na fosilna goriva pored kotlova na drva", ukazale su u pismu nevladine organizacije među kojima je nekoliko iz Srbije, uključujući Čuvare Homolja, Beograd u pokretu – pokreni se i Marš sa Drine.

Nataša Kovačević iz mreže CEE Benkvoč izjavila je da se ne može sakupiti dovoljno drveta da se pokriju planovi Srbije za daljinsko grejanje na biomasu bez nanošenja ozbiljne štete šumama.

"Davanje dodatnog novca za spaljivanje drveća za grejanje znači podsticanje nelegalnih aktivnosti seče, pogoršanje lošeg kvaliteta vazduha i povećanje klimatske krize. To takođe crpi sredstva koja su hitno potrebna za održivija energetska rešenja", rekla je Kovačević.