Teške vrućine prouzrokuju više od 175.000 smrtnih slučajeva godišnje širom Evrope

Velike vrućine godišnje ubiju najmanje 175.000 ljudi u Evropi, gde temperature nastavljaju brzo da rastu, upozorila je Svetska zdravstvena organizacija, piše Politiko.

Evropa je među regionima koji se najbrže zagrevaju na svetu, sa temperaturama koje rastu oko dva puta brže od globalnog proseka. A ljudi u evropskom regionu SZO „plaćaju najvišu cenu“ za velike vrućine, upozorio je u četvrtak direktor SZO za Evropu Hans Henri P. Kluge.

„Toplotni stres je vodeći uzrok smrti zbog klime u regionu. Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom", izjavio je Kluge.

Evropski region SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, zajedno sa zemljama centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.

Procene SZO pokazuju da je bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih vrućinama širom sveta svake godine između 2000. i 2019. Na evropski region otpada 36 procenata tih smrtnih slučajeva, ili u proseku 176.040 svake godine. Sve u svemu, smrtni slučajevi uzrokovani toplotom u regionu su porasli za oko 30 procenata u poslednje dve decenije.

Kluge je pozvao zemlje da razviju akcione planove za toplotu i zdravlje, koji su „ključni proces prilagođavanja“ kako bi zajednice bile otpornije na toplotne talase.

Trenutno više od 20 zemalja u regionu ima slične planove ali to "nije dovoljno da zaštiti sve zajednice", upozorio je Kluge.

Ogranak SZO za Evropu takođe razvija svojie smernice za akcioni plan, koje bi trebalo da podrže nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.

Štetni zdravstveni efekti toplog vremena u velikoj meri se mogu sprečiti dobrim praksama javnog zdravlja, tako da ako se bolje pripremimo za topliji region, spasićemo mnoge živote, kako sada tako i u budućnosti“, rekao je on.