Ekološki protesti širom Srbije

Prethodnih dana su se širom Srbije rasplamsali masovni protesti, kao reakcija na rešenost vlasti Aleksandra Vučića da realizuje projekat rudarenja litijuma "Jadar" kompanije Rio Tinto.

U borbi za zemlju, vodu i vazduh, odnosno za sprečavanje otvaranja rudnika litijuma, građani su, u iznenađujuće velikom broju za sredinu leta, ponovo izašli na ulice, dve i po godine nakon što su masovnim protestima širom zemlje primorali vlast da stopira projekat kompanije Rio Tinto, ali samo privremeno.

Taj projekat je prethodnih nedelja dobio novi zamah – prvo je Ustavni sud Srbije 11. jula ukinuo uredbu Vlade o njegovom stopiranju, zatim je Vlada 16. jula donela novu uredbu kojom je on "vraćen u život", a ključni korak načinjen je 19. jula, sklapanjem strateškog partnerstva Srbije i EU u oblasti održivih sirovina, lanaca vrednosti baterija i električnih vozila.

Protivnici rudarenja litijuma neočekivano su odgovorili protestima u više desetina gradova i mesta. Svi ti protesti imaju samo jedan zahtev – usvajanje zakona o trajnoj zabrani eksploatacije litijuma i bora u Srbiji. Taj zahtev su predstavnici udruženja Ne damo Jadar predali Vladi Srbije 1. jula, poručivši da će od 10. avgusta, ako do tada ne bude ispunjen, radikalizovati proteste blokadama pruga i puteva.

Posle prvog velikog protesta, održanog u Loznici 28. juna, i drugog u Valjevu, 22. jula, protesti se od 25. jula svakodnevno održavaju u po nekoliko gradova. Održani su i u Ljigu, Barajevu, Bogatiću, Grockoj, Kraljevu, Negotinu, Šapcu, Arilju, Aranđelovcu, Krupnju, Koceljevi, Negotinu, Kosjeriću, Mladenovcu, Požegi.

Protesti su za danas zakazani u Raški i Mionici, a najavljeno je da će narednih dana biti održani i u Novom Sadu, Pančevu, Topoli, Osečini, Boru, Rekovcu, Smederevu, Rači, Inđiji, Sremskoj Mitrovici, Jagodini, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu i Čačku. Najveći skup treba da bude održan u Beogradu 10. avgusta.

Organizacija Arhiv javnih skupova, koja se bavi procenom broja učesnika svih protesta u Srbiji, navela je podatke koji ukazuju na iznenađujuću masovnost dosadašnjih skupova. U Loznici se okupilo oko 3.500 ljudi, što bi, kada se u obzir uzme broj stanovnika, odgovaralo protestu od oko 200.000 ljudi u Beogradu. U Valjevu se okupilo oko 2.500 ljudi (60.000 u Beogradu), u Bogatiću oko 1.000 (188.000), u Aranđelovcu 1.500 (91.000), u Kraljevu 2.700 (61.000), u Kosjeriću 750 (280.000). Najviše demonstranata okupilo se u Šapcu 29. jula, oko 7.500, što bi odgovaralo protestu od oko 200.000 ljudi u Beogradu. Taj skup u Šapcu je najmasovniji politički skup u Srbiji ove godine, veći i od "Svesrpskog sabora" 8. juna, navodi Arhiv javnih skupova.

Učesnici svih tih skupova slali su iste poruke - "Rudnika neće biti, kopati nećete", "Rio Tinto, marš iz Srbije", "Multinacionalne rudarske korporacije, marš iz Srbije! Hoćemo život". Poručivali su i da "čista voda i zemlja nemaju cenu koju vlast broji obećanim milijardama evra", da je u pitanju "borba između opstanka i nestanka" i da je "došao trenutak da srpski narod ustane ili da nestane". Lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta pozvao je sve "da se spreme na ustanak".

Protesti su pretežno spontani i autohtoni i između njih po svemu sudeći ne postoji koordinacija, a u njihovoj organizaciji ne učestvuju političke partije, što je verovatno doprinelo njihovom naglom širenju i masovnosti.

Na neke proteste je pozvao Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS), a većinu su organizovali lokalni aktivisti putem društvenih mreža i aplikacija.

Dok su hiljade građana učestvovale na lokalnim protestima, poslanici vlasti i opozicije su prethodnih dana u parlamentu najviše govorili upravo o litijumu.

Većina opozicionih partija protivi se projektu "Jadar", ali su njihovi zahtevi različiti – kreću se od raspisivanja vanrednih izbora, preko poziva na proteste i "opštu pobunu", do sazivanja skupštinske sednice o litijumu i zahteva da Skupština raspravlja o narodnoj inicijativi o zabrani iskopavanja litijuma i bora. Ta inicijativa, sa 38.000 potpisa građana, upućena je u Skupštinu u maju 2022. godine, ali od tad nije uvrštena na dnevni red.