Malo Amerikanaca veruje Tajnoj službi pošto je napadač umalo nije ubio Trampa, pokazuje anketa

Većina Amerikanaca sumnja u sposobnost Tajne službe da zaštiti predsedničke kandidate posle prošlomesečnog pokušaja ubistva bivšeg predsednika Donalda Trampa, pokazala je nova anketa Centra za istraživanje javnih poslova Associated Press-NORC.

Po anketi, samo oko 30 odsto Amerikanaca je izuzetno ili veoma uvereno da Tajna služba može da pre izbora zaštiti predsedničke kandidate od nasilja. Istraživanje je takođe pokazalo da oko 70 odsto Amerikanaca misli da Tajna služba snosi barem umerenu odgovornost za pokušaj ubistva Trampa.

Anketa među 1.143 odrasle osobe sprovedena je od 25. do 29. jula, koristeći uzorak NORC-ovog panela AmeriSpeak reprezentativan za stamovništvo SAD. Margina greške je plus ili minus 4,1 procentni poen.

Služba koja ima zadatak da štiti predsednike više od jednog veka je pod intenzivnim nadzorom pošto se napadač približio Trampu na 150 metara i ispalio nekoliko metaka iz puške nalik vojnoj AR. Trampu je ranjeno uvo.

Anketa je sprovedena posle ostavke direktorke Tajne službe Kimberli Čitl, koja se suočila sa intenzivnim ispitivanjem na saslušanju u Kongresu prošle nedelje i izbegavala odgovore. Novi vršilac dužnosti direktora Ronald Rou rekao je ove nedelje da se "stidi" posle napada na Trampa 13. jula u Batleru u Pensilvaniji, rekavši da smatra neodbranjivim to što krov koji je koristio napadač nije bio obezbeđen.

Anketa je otkrila da su Amerikanci rekli da je najverovatnije da je politička podela u SAD "veoma" uticala da dođe do atentata.

Polovina odraslih Amerikanaca to kaže, dok oko 40 odsto kaže da Tajna služba snosi visok nivo odgovornosti, a još oko 40 odsto da je uzrok široko rasprostranjena dostupnost oružja.

Demokrate su mnogo češće krivile dostupnost oružja, a republikanci više krivili Tajnu službu.

Demokrate znatno češće nego nezavisni ili republikanci kažu da je dostupnost oružja važan faktor. Šest od 10 demokrata to kaže, a oko jedne trećine nezavisnih i 15 odsto republikanaca.

Republikanski ispitanici su češće nego nezavisni i demokrate krivili Tajnu službu: Otprilike polovina republikanaca smatra da Tajna služba ima veliku odgovornost, u poređenju sa oko 40 odsto demokrata i nezavisnih.

Anketa je pokazala da polovina Amerikanaca smatra da je lokalna policija u Pensilvaniji imala barem umerenu odgovornosti za pokušaj ubistva, a samo oko 20 odsto reklo da je imala veliku odgovornost.

Tajna služba je prvo stvorena kao deo Ministarstva finansija da bi istražila falsifikovanje američke valute tokom građanskog rata. Agencija je počela neformalno da štiti predsednike 1894. godine. Kongres je tražio zaštitu predsednika SAD od Tajne službe posle ubistva Vilijama Mekinlija 1901.

Zaštita je proširena na predsednikovu užu porodicu, izabrane predsednike pre stupanja na dužnost i potpredsednike pošto je policajac Bele kuće ubijen dok je štitio predsednika Harija S. Trumana 1950. Kasnije je proširena na bivše predsednike 1965. Posle ubistva 1968. senatora Roberta F. Kenedija koji se kandidovao za demokratsku predsedničku nominaciju, Kongres je odobrio i zaštitu glavnih predsedničkih i potpredsedničkih kandidata.

Oko jedne trećine Amerikanaca je izuzetno ili veoma uvereno da će Odeljenje za unutrašnju bezbednost, koje nadgleda Tajnu službu, sprovesti potpunu i poštenu istragu atentata na Trampa, dok je oko jedne trećine donekle uvereno u to, a oko 30 odsto nije.