Komesarijat povodom 'Oluje': Naša dužnost je da insistiramo na pravdi i traženju odgovornosti

U saopštenju Komesarijata navodi se da se posledice pogroma, koji je trajao četiri dana, osećaju i danas, kao i da je akcija "Oluja" prouzrokovala progon više od 250.000 Srba i gubitak života oko 1.700 ljudi, dok se više od 700 njih i dalje vodi kao nestalo.

Komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević izjavila je da Srbija nije i neće zaboraviti taj zločin, kao i da u protekle dve decenije, Vlada Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

"Sećanje na 'Oluju' nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove", rekla je Stanisavljević.

U saopštenju stoji da je broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Srbiji oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12.000, dok je stambeno zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, a ekonomski osnaženo 23.286 porodica i domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti.

"Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila više od 600.000 ljudi, a još uvek su u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine. Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN", dodaje se.

Komesarijat navodi da je trenutno u stanju potrebe skoro 8.000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica, odnosno da te porodice nisu u mogućnosti da same reše svoje stambene potrebe.