Olimpijske i verske vođe traže obnovu odnosa posle negodovanja zbog ceremonije u Parizu

Verski lideri okupili su se danas sa olimpijskim zvaničnicima ispred Katedrale Notr Dam da bi proslavili da "vera i sport mogu da se dopunjuju", po rečima predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomasa Baha.

Igre u Parizu 2024. počele su s teškoćama jer su mnoge verske institucije širom sveta, uključujući Vatikan, kritikovale prizor na svečanom otvaranju koji je viđen kao ismevanje hrišćanstva predstavljanjem "Poslednje večere" s travestitima, iako su izvođači i umetnički direktor ceremonije negirali da su inspirisani istoimenom slikom Leonarda da Vinčija koja prikazuje Isusa Hrista i apostole.

"Želeli smo da pokažemo da je najvažniji mir", rekao je na skupu katolički biskup Emanuel Gobilijar. Današnji skup je bio po uzoru na prvi takav međuverski sastanak, koji je organizovao osnivač modernih Olimpijskih igara Pjer de Kuberten na Igrama u Parizu 1924. godine.

Daleko od sporenja oko otvaranja, u neupadljivom objektu nalik šatoru na kraju Olimpijskog sela za sportiste u Parizu, zaređeni i vernici-laici iz pet glavnih svetskih religija pružaju duhovnu podršku olimpijcima.

Predstavnici budizma, hrišćanstva, hinduizma, islama i judaizma mesecima su radili na dogovoru o uređenju zajedničke sale u koju više od 10.500 sportista i njihovo osoblje mogu da dođu na bogosluženje i razgovaraju sa sveštenicima.

"Neki od sportista koji dolaze da se mole, mislim da su došli da se udalje od pritiska, da odvoje malo vremena da se smire", rekao je sveštenik Džejson Nioka, bivši šampion u džudou, zadužen za najveće kontingent olimpijskih kapelana, oko 40 katoličkih sveštenika, časnih sestara i vernika-laika.

Sportista koji je izgubio u jednom takmičenju rekao je sveštenicima da će napustiti sport. Posle višednevnih poseta, rekao je da je ipak sve u redu i da ostaje, rekao je sveštenik Anton Geljasov, protojerej grčko-pravoslavne mitropolije Francuske, koji predvodi više od dvadeset pravoslavnih sveštenika tokom Igara.

Svaka religija je dobila 50 kvadratnih metara objekta kojeg je dao Organizacioni komitet Igara u Parizu, sa uputstvima da se pridržavaju francuskih zakona o sekularizmu koji striktno propisuju ulogu religije na javnom mestu.

Ono što su verske vođe uradile sa prostorom je samo po sebi poruka dijaloga, tolerancije i dobrodošlice – počevši od preraspodele veličine različitih prostorija na osnovu očekivanog broja vernika.

Vrata između male jevrejske sobe i duplo većeg muslimanskog prostora podjednako štedljivo ukrašenog, često su otvorena.

"Ovde je to veoma simbolično", rekao je rabin Moše Levin, potpredsednik Konferencije evropskih rabina i jedan od jevrejskih kapelana. "Družljivost, to je slika koju treba da prenesemo".

"Ljudi se osmehnu kada vide imama i rabina zajedno", dodao je Najat Benali, predsednik Koordinacije muslimanskih udruženja Pariza, koji vodi muslimansku kapelaniju. "Mi se bavimo ’geo-bratstvom‘, a ne geopolitikom".

Hinduistički prostor takođe dočekuje posetioce s blagoslovima pored male fontane dok se pevanje čuje iz mobilnog telefona volontera. To je najbogatije ukrašen prostor, sa statuama iz Indije i rekonstruisanom strukturom hrama od obojene poliesterske pene.

U sredini je hrišćanska oblast, gde katolici, protestanti i pravoslavci dele oltar sa velikom Biblijom okruženom krstom i ikonama. Pored njega visi poster sa citatom američke gimnastičarke Simon Bajls o veri.

Prošle nedelje, tri atletičara iz Australije, Finske i Jamajke došla su da se zajedno pomole, a neki katolici, kao i volonteri u Selu, otišli ​​su u susedstvo da meditiraju u budističkom prostoru. Luk Šarl, zen monah iz Budističke unije Francuske, rekao je da su Igre "prilika da se bolje upoznamo".