Politika
| Izvor: Beta
| 10.08.2024
|
access_time
18:55
Učesnici protesta zbog najavljenog iskopavanja litijuma, koji je oko 19 časova počeo na beogradskim Terazijama, potpuno su ispunili prostor od Terazijske česme do Palate Albanija a deo građana okupljen je i na samom ulazu u Knez Mihailovu ulicu.
Prostora između okupljenih gotovo da nema pa je vrlo teško, ako je uopšte i moguće, probiti se do govornice zbog čega veliki broj učesnika protesta ne može da čuje ni da vidi govornike.
Već na samom početku protesta oko 19 časova, deo Terazija u pravcu ka Skupštini Beograda bio je potpuno ispunjen građanima.
Građani u kolonama pristižu na miting protiv iskopavanja litijuma koji je počeo na Terazijama
Velike grupe građana i dalje pristužu iz raznih delova grada ka Terazijama gde je počeo miting protiv iskopavanja litijuma.
Na ulicama se čuju se vuvuzele i pištaljke, građani nose transparente protiv kopanja litijuma i srpske zastave, a sredovečna gospođa sa podignutim krstom u ruci kraj zgrade Predsedništva sa malog zvučnika pušta "Marš na Drinu".
Uočljivo je na prilaznim ulicama prisustvo saobraćajne policije, a deo ulice Kneza Miloša pored Predsedništva je blokiran.
Na potezu između skupštine Srbije, Predsedništva i skupštine grada za sada nema pojačanog prisustva uniformisane policije.
Koliko se može primetiti, kod zgrade Predsedništva Srbije nalazi se veći broj policajaca u civilu.
Više hiljada građana okupilo se na Terazijama pred protest protiv iskopavanja litijuma
Više hiljada građana okupilo se danas na Terazijama, uoči zvaničnog početka protesta protiv rudarenja litijuma u Srbiji i kompanije Rio Tinto u 19.00 časova, koji organizuju ekološke organizacije.
Saobraćaj je zaustavljen od Trga Republike, preko Trga Nikole Pašića, do Londona, a sve kontroliše saobraćajna policija.
Kako javlja reporter agencije Beta, građani u kolonama pristižu i iz pravca Trga Republike i iz pravca Ulice Kralja Milana.
Kod same Terazijske česme postavljena je bina sa koje će se obratiti predstavnici ekoloških udruženja, a ozvučenje je postavljeno na više mesta na Terazijama.
Pored same bine nalaze se i šatori organizacije "Dostojni Srbije" koji se protive današnjem skupu i koji se tu nalaze od srede.
Nekoliko desetina predstavnika te organizacije maše srpskim i ruskim zastavama, ali nisu glasniji od skupa protiv iskopavanja litijuma.
Okupljeni na skupu protiv rudarenja nose transparente "Stop Rio Tinto, nećeš kopati bre", "Dosta smo pili laž, vreme je da popijete robiju", "Ne rudniku, eksploataciji, iseljenju", "Rio Tinto marš iz Srbije", što građani povremeno i skandiraju.
Okupljeni duvaju u pištaljke i uzvikuju razne parole, iako protest zvanično nije počeo.
Organizatori su najavili da će na protestu govoriti predsednik udruženja "Ne damo Jadar" Zlatko Kokanović, Ljiljana Bralović iz Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju Dragana Đorđević i glumica Svetlana Bojković.
Današnji protest biće poslednji u nizu od 50 okupljanja građana započetih krajem juna u Srbiji, povodom najava otvaranja rudnika litijuma u dolini Jadra.
Organizatori su najavili i da će posle skupa organizovati višednevne blokade saobraćajnica u Beogradu, ali nisu precizirali na kojim lokacijama.
Ekološka udruženja današnji protest organizuju na dan isteka roka od 40 dana, koji su postavila vladi Srbije za usvajanje zakona o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploatacije litijuma i bora u Srbiji.
O protestima su se oglasili brojni državni zvaničnici, koji su se složili sa predsednikom Srbije Aleksandarom Vučićem u oceni da je osnovni cilj današnjeg protesta "rušenje vlasti" na ulici.
Vučić je više puta pozitivno govorio o projektu "Jadar" i navodio da bi rudnik litijuma kompanije "Rio Tinto" u Jadru trebalo da počne da radi 2026. godine, "ukoliko se obezbede garancije da neće biti ugrožavanja životne sredine i zdravlja ljudi".
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je prethodno da u dolini Jadra ima 158 miliona tona litijuma, ili oko 17 odsto ukupnih procenjenih rezervi na evropskom kontinentu.
Prema njenim rečima, to bi moglo da "Srbiju stavi u sam vrh ne samo u Evropi, već i širom sveta" u borbi protiv klimatskih promena.
Sa druge strane, ekološki aktivisti i deo stručne javnosti ukazali su na brojne probleme koje bi moglo da donese otvaranje rudnika u Zapadnoj Srbiji.
Tvrde da bi moglo da dođe do zagađenja zemljišta, podzemnih voda, rečnih tokova, vazduha, uz to navodeći negativne primere sličnih rudnika kompanije "Rio Tinto" u drugim državama sveta.
