Krkobabić: Bolji dani za poljoprivrednike

"Cilj je da pronađemo odgovarajuću, funkcionalno održivu formu, da naš poljoprivrednik može da dobije finansijska sredstva onda kada su mu potrebna. I ne samo da ih dobije, nego da ih adekvatno koristi i narodski rečeno – da ga to skupo ne košta", rekao je Krkobabić.

Menadžer u USAID-u Aleksandra Кržić je rekla je da su ponuđeni modeli za finansiranje sektora poljoprivredne proizvodnje, razmatrani prethodno i u Narodnoj banci Srbije, a koji će biti predmet dalje razrade i analiza, kako bi se došlo do najboljeg rešenja.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj istakla je da bi fondovi za razvoj zadruga kroz kratkoročno i investiciono kreditiranje pomogli da se značajno unapredi položaj domaće poljoprivrede.

 

"Кroz programe Ministarstva za brigu o selu je preko 200 zadruga već ostvarilo prava na bespovratna sredstva za svoje investicije, u ukupnom iznosu većem od dve milijarde dinara, što je apsolutno dalo zamah razvoju zadružnog pokreta i doprinelo opstanku i razvoju sela Srbije“, rekla je ona.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović je ukazao na značaj projekta "500 zadruga u 500 sela" jer je "na direktan način prvi put u istoriji finansijski pomogao rad zadruga a time i dalje udruživanje naših domaćina".

Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana prosečna veličina poseda u Evropskoj Uniji je 17 hektara, dok je u Srbiji tek 6,4 hektara, zbog čega su novi načini finansiranja u poljoprivredi itekako potrebni.