Šta bi Tim Volc mogao da znači za spoljnu politiku SAD

Demokratski kandidat za potpredsednika SAD Tim Volc (Walz) nema posebno bogato iskustvo u spoljnoj politici i u slučaju pobede verovatno bi sledio politiku ranijih demokratskih administracija, ali je kao čovek više orijentisan ka zdravom razumu i moralnim vrednostima nego ka ekspertizi i njegova spoljna politika mogla bi biti upravo takva.

Kako ocenjuje Evropski savet za spoljne poslove (ECFR), izborom muškarca,  belca sa Srednjeg zapada za kandidata za potpredsednika SAD, Kamala Haris (Harris) uravnotežila je demokratsku listu slično kao što je učinio Džo Bajden (Joe Biden) kada je, 2020, izabrao nju, ali se s druge strane Atlantika malo zna o tome kako bi Tim Volc (Walz) mogao oblikovati spoljnu politiku SAD.

Volc, guverner savezne američke države Minesota, narodski čovek, ljubitelj vašara i lova na divlje ćurke nedavno je dospeo u žižu javnosti zbog toga što je Donalda Trampa (Trump) i njegovog potpredsedničkog kandidata Džej Di Vensa (J.D. Vance) opisao kao "čudne momke", navodi ECFR.

Lista Haris-Volc nema tradicionalni atlanticistički bekgraund niti posebno bogato iskusto u spoljnoj politici i kao demokrate, verovatno bi sledili politiku bivših administracija Obame i Bajdena u jačanju veza EU i SAD, ocenjuju autori.

Ali, dodaje se,  izbor Volca za potpredsedničko kandidata takođe pokazuje da je demokratska lista ukorenjena u iskustvu malih mesta ruralne Amerike, skeptična prema vojnim intervencijama i fokusirana na jačanje glasa radničke i srednje klase. 

Uz podsećanje da je Volc nekoliko puta javno podržao Ukrajinu i da bi pobeda demokrata na izborima označila kontinuitet sa Bajdenovim pristupom sukobu, u tekstu se dodaje da su birači, međitim, skeptični prema Bajdenovim izjavama o neograničenoj pomoći Ukrajini.

U kombinaciji sa Volcovom istorijom protivljenja ratovima i podrške diplomatskim inicijativama, to bi moglo dovesti do toga da Kamala Haris postizanje rešenja kroz pregovore postavi kao prioritet.

Kada je reč o Gazi, Volc je na liniji "mejnstrim demokrata" koji podržavaju Izrael, ali je u martu pozvao na "radni prekid vatre", u skladu sa stavom Kamale Haris.

Takođe je opisao birače u svojoj državi koji se protive ratu kao "građanski angažovane", pokazavši spremnost da razume njihov stav za razliku od tvrđih pro-izraelskih demokrata.

Volcovi stavovi o Kini su nešto složeniji. Ima bliske lične veze sa tom zemljom; godinu dana je predavao engleski jezik u Guangdongu i od tada je gotovo 30 puta putovao u Kinu, uključujući i na medeni mesec.

Ali, takođe je kritikovao Peking dok je bio u Kongresu, kao član odbora za praćenje kršenja ljudskih prava u Kini i sastajući se sa Dalaj Lamom 2016. godine.

Tokom mandata u Predstavničkom domu SAD od 2007. do 2019, Volc je svojim stavovima o spoljnoj politici pokazao oprezne, zdravorazumske instinkte, na liniji realističnog tabora unutar stranke. Kandidovao se za Kongres 2006. u znak protivljenja ratu u Iraku, podržao diplomatiju u Siriji 2016, podržao nuklearni sporazum sa Iranom 2015.  i dosledno se zalagao za reformu ratnih ovlašćenja, podseća se u telstu i ocenjuje da je Volc stekao reputaciju centrističkog demokrate spremnog da se suprotstavi stranačkoj liniji, posebno u pitanjima vojske i veterana.

Autori teksta ocenjuju da Volcov bekgraund može biti od pomoći u pridobijanju podrške nezavisnih, neopredeljenih i neodlučnih birača.

Njegova životna priča je uverljiva priča o čoveku koji je postigao uspeh oslanjajući se na sopstvene snage i ostao na zemlji u svakodnevnoj stvarnosti. On je političar radničke klase sa ruralnim poreklom, vojni veteran, učitelj u javnoj školi, član sindikata, fudbalski trener i prvi kandidat na demokratskoj listi od vremena Džimija Kartera (Jimmy Carter) koji nije pohađao pravni fakultet.

Zapravo, Volc je više orijentisan ka zdravom razumu i moralnim vrednostima nego ka ekspertizi i njegova spoljna politika bi mogla biti upravo takva, zaključuju autori Selija Belin (Célia Belin), Mireja Faro Sarats (Mireia Faro Sarrats) i Kris Herman (Chris Herrmann).