Škole se nadmeću s mobilnim telefonima i misle da bi mogle da ih pobede

Izabela Pires naziva "sporom pandemijom apatije" ono što je prvi put primetila kada je bila u osmom razredu osnovne škole: samo se nekoliko drugova iz njenog razreda prijavilo za đačke školske uslužne projekte u školi u Masačusetsu, u SAD, a još manje ih je došlo kada je trebalo da to rade.

Kada je prošle jeseni prešla u srednju školu, Izabela je saznala da je problem još gori: slabo koga ima na školskim priredbama, a na časovima učenici retko govore.

"Sve manje ih zanima šta drugi misle, a sve više brinu kako će im biti", rekla je Izabela kojoj je 14 godina. Neki tinejdžeri, kako je rekla, više ne mare što izgledaju nezaintersovano, a drugi se toliko plaše podsmeha da se drže po strani od svega. Ona smatra da je to posledica društvenih medija i izolacije i posle kovida.

Nastavnici kažu da isprobani planovi nastave više nisu dovoljni da zadrže pažnju učenika u vreme problematičnog mentalnog zdravlja, skraćenog raspona pažnje, smanjenog pohađanja nastave i pogoršavanja učinka đaka. U srži svega toga je zavisnost od mobilnih telefona i sada odrasli pokušavaju da novim strategijama preokrenu to stanje koje smatraju društvenom bolešću.

Zabrane mobilnih telefona se šire, ali mnogi kažu da nisu dovoljne. Oni se zalažu za alternativnu stimulaciju: usmeravanje učenika da izlaze napolje ili ka vannastavnim akivnostima da bi ispunili vreme koje bi inače provodili sami na mreži. A đacima su potrebna sredstva, kažu oni, da govore o tabu temama bez straha da će biti "kanselovani" na društvenim medijima.

"Da biste sada angažovali učenike, morate biti veoma, veoma kreativni", rekao je Vilbur Higins, vodeći nastavnik engleskog u srednjoj školi Dartmut, gde će Izabela ove jeseni u drugi razred.

Zatvorene torbice, ormarići, čak i kante su sve popularniji da bi se sprovela zabrana mobilnih telefona tokom nastave.

Džon Ngujen, nastavnik hemije u Kaliforniji, izumeo je sistem torbica jer je bio veoma uznemiren maltretiranjem i tučama zbog telefona tokom časa. Mnogi nastavnici se plaše da se sukobe sa učenicima koji koriste telefone tokom časova, rekao je Ngujen, a drugi su odustali od pokušaja da to zaustave.

U Ngujenovoj školi učenici tokom nastave ili čak tokom celog dana drže svoje telefone u sunđerastim torbicama-kesicama koje prigušuju zvuk. Magnetni ključ nastavnika ili direktora otključava kesice.

Ngujen koji predaje u srednjoj školi Marina Veli i kesice prodaje drugim školama, kaže da nije važno koliko je neka lekcija dinamična jer "ne postoji ništa što bi moglo da se takmiči s mobilnim telefonom".

U Spokejnu, u državi Vašington, škole pojačavaju vannastavne aktivnosti da bi se takmičile s telefonima bar posle nastave. Inicijativa koja kreće ovog meseca, "Engage IRL" ima za cilj - u stvrnom životu, ne na mreži - da svakom učeniku pruži nešto čemu će se radovati posle školskog dana - sport, scenska umetnost ili klub.

"Samoizolacija kod kuće svakog dana posle škole satima, iz dana u dan, na ličnom uređaju postala je normalna", rekao je pkolski nadzornik Adam Svinjard.

Učenici mogu da prava klubove za svoja interesovanja poput društvenih igara i pletenja ili da učestvuju u košarkaškim ligama komšiluka. Nastavnici će pomoći učenicima da naprave plan da se uključe tokom školskih konferencija, kaže Školski okrug Spokejna.

"Od 3.00 do 5.30 ste u klubu, u sportu ste, u aktivnosti ste" umesto na telefonu, rekao je Svinjard. Taj okrug je uveo zabranu korišćenja telefona tokom nastave, ali ih dozvoljava u školi posle časova.

U doba velikog broja izostanaka đaka, Svinjard se nada da će te aktivnosti biti dodatni podsticaj nekim učenicima da uopšte dođu u školu.

U Galupovom istraživanju sprovedenom novembra proše godine, samo 48 odsto učenika viših razreda osnovnih škola i svih razreda srednjih škola je reklo da se oseća motivisano da ide u školu, a samo 52 odsto smatra da u njoj rade nešto zanimljivo.

Vivian Mid koja završava srednju školu u Spokejnu, rekla je da je više aktivnosti posle škole korisno, ali da to ne radi za sve. "Ima onih koji samo žele da budu sami, da slušaju svoju muziku, da rade svoje stvari, ili, recimo, samo da budu na svom telefonu", rekla je Vivijan (17).

Njena 15-godišnja sestra Aleksandra je rekla da su jutarnje savetodavne diskusije o radu u dramskom klubu u koji idu obe sestre povećale učešće đaka. "To primorava sve, čak i ako ne žele, da ipak nešto pokušaju i možda to klikne", rekla je ona.

Trinaest srednjih škola u državi Mejn ima sličan pristup, izvodeći učenike napolje ukupno čak 35.000 sati tokom jedne nedelje u maju.

To ohrabruje učenike da se povežu jedni s drugima u prirodi, daleko od ekrana, rekao je Tim Pirson, nastavnik fizičkog vaspitanja i zdravlja. Njegovi učenici u školi Dedhem učestvovali su i u državnom izazovu "Život se dešava napolju".

Nastavnici su prilagodili časove da mogu da ih drže napolju, gde se učenici druže i tokom ručka i odmora. Noću je oko polovine učenika škole Dedhem spavalo u šatorima, podstaknuto pozivom na "pica zabavu". Nekoliko učenika se pohvalilo Pirsonu da je i potom kampovalo.

"Donosili telefone ili ne, na kampovanju prave vatru, postavljaju šatore, rade ono što ne mogu na društvenim mrežama ili u porukama", rekao je Pirson.

I roditelji moraju da promene odnos svoje porodice prema mobilnom telefonu, kažu neki nastavnici. Kod kuće, učitelj iz Ohaja Aron Tejlor zabranjuje mobilne uređaje kada njegovoj deci dođu drugovi.

Kada su deca u školi, roditelji ne bi trebalo da im odvlače pažnju porukama kojima proveravaju gde su, rekao je on.

"Porodica toliko vezuje učenike", rekla je Tejlor koja predaje u srednjoj školi Vestervil Sever, kod grada Kolumba, "da su deca uznemirena ako porodica ne može da ih kontaktira, umesto da cene slobodu da budu samostalni tih osam sati ili sa svojim drugovima".

Neki kažu da druge sile izazivaju nezainteresovanost tinejdžera koju mobilni telefon samo pojačava. Društvena klima podele često čini da učenici ne žele da učestvuju u nastavi jer sve što kažu može začas da se razbukta po školi u aplikaciji za razmenu poruka.

Tejlorovi srednjoškolski učenici engleskog kažu mu da ne učestvuju u nastavi jer ne žele da budu "kanselovani" – ućutkani ili bojkotovani, vređani na mreži zbog svog mišljenja.

Učenici "postanu veoma, veoma ćutljivi" kada se u romanima pominju teme poput seksualnosti, roda ili politike, rekao je Higins, profesor engleskog iz Masačusetsa. "Pre osam godina dizali su ruke sa svih strana, a sada niko ne želi da dođe u opasnost da bude etiketiran, ismejan ili da bude prozvan iz političih razloga".

Higins koristi veb-sajtove kao što je "Parlay" koji omogućavaju đacima da anonimno vode diskusije na mreži. Te usluge su skupe, ali Higins smatra da je angažovanje u nastavi vredno toga.

"Ja mogu da vidim ko odgovara na pitanja i ko govori, ali drugi učenici to ne mogu da vide", rekao je Higins. "To može biti veoma, veoma moćno".

Uznemirena zbog neangažovanja svojih vršnjaka, Izabela, Higinsova učenica, napisala je u školskim novinama: "Od nas zavisi da li će i buduće generacije krenuti ovom silaznom putanjom", na šta joj je jedan đak odgovorio komentarom: "Zašto bi nas uopšte bilo briga za to?".