Privreda Izraela u teškom stanju, ekonomisti kažu da bi pomoglo okončanje rata

U starom gradu Jerusalima zatvorene su skoro sve prodavnice suvenira, na buvljoj pijaci u Haifi očajni trgovci čekaju za praznim tezgama, avio-kompanije otkazuju letove, preduzeća propadaju, a luksuzni hoteli su poluprazni.

Posle skoro 11 meseci rata s Hamasom, izraelska privreda se bori dok čelnici zemlje nastavljaju ofanzivu u Gazi koja ne pokazuje znake da će se okončati i preti da eskalira u širi, regionalni sukob.

Premijer Benjamin Netanjahu je pokušao da ublaži zabrinutost rekavši da je ekonomska šteta samo privremena. Ali najkrvaviji, najrazorniji rat ikada do sada između Izraela i Hamasa pogodio je hiljade malih preduzeća i ugrozio međunarodno poverenje u privredu Izraela za koju se nekada smatralo da je "dinamo" za preduzetnike. Neki vodeći ekonomisti kažu da je prekid vatre najbolji način da se zaustavi  povećanje štete.

"Ekonomija je u ogromnoj neizvesnosti, a to je povezano sa stanjem bezbednosti - koliko dugo će rat trajati, koliki će biti intenzitet i pitanje da li će biti dalje eskalacije", rekao je Karnit Flug, bivši šef centralne banke Izraela koji je sada potpredsednik za istraživanja u Izraelskom institutu za demokratiju, jerusalimskom trustu mozgova.

Rat je naneo daleko veći danak ionako slomljenoj ekonomiji Gaze, raselivši 90 odsto stanovništva i ostavivši ogromnu većinu radne snage nezaposlenom. Sve banke na toj teritoriji su zatvorene. U borbama je poginulo više od 40.000 ljudi, po palestinskim zdravstvenim zvaničnicima na toj teritoriji kojom upravlja Hamas.

Borbe u Gazi i svakodnevni napadi ekstremista drugog pokreta, Hezbolaha, iz Libana na Izrael takođe su proterali desetine hiljada ljudi duž severne i južne granice Izraela i naneli štetu velikih razmera.

Izraelska privreda se oporavljala od prethodnih šokova, uključujući kraće ratove sa Hamasom. Ali ovaj duži sukob stvorio je veće opterećenje, uključujući troškove obnove, obeštećenja porodicama žrtava i vojnika i ogromne vojne troškove.

Priroda borbi i pretnja dalje eskalacije sa Iranom i njegovim libanskim zastupnikom, Hezbolahom, imaju posebno težak uticaj na turizam. Iako turizam nije glavni pokretač ekonomije, štetu imaju hiljade zapsolenih i malih preduzeća.

"Najteže je što ne znamo kada će se rat završiti", rekao je izraelski turistički vodič Danijel Džejkob, čija porodica živi od ušteđevine. "Moramo da završimo rat pre kraja ove godine. Ako bude još pola godine, ne znam koliko ćemo izdržati", dodao je on.

Džejkob, 45, vratio se u aprilu sa šestomesečne službe rezervnog vojnika da bi saznao da posla nema. Bio je primoran da zatvori turističku kompaniju koju je dve decenije razvijao. Njegov jedini prihod je pomoć države koja mu svakih nekoliko meseci isplaćuje polovinu predratne plate.

Meir Sabag, prodavac antikviteta u Haifi čija je radnja prazna, rekao je da je poslovanje sada gore nego tokom pandemije kovida-19.

Nekada užurbana luka Haifa, glavno čvorište izraelskog uvoza i izvoza, gde su se ogromni kontejnerski brodovi često zaustavljali, sada je mirna.

Pošto pobunjenička grupa Huti iz Jemena ugrožava brodove koji prolaze kroz Suecki kanal, mnogi brodovi  prestali su da koriste izraelske luke, rekao je jedan lučki zvaničnik koji ne želi da mu se objavi ime.

On je rekao da su izraelske luke zabeležile pad od 16 odsto u transportu u prvoj polovini ove godine u poređenju sa istim periodom 2023.

Čini se da su propali obnovljeni napori pod vođstvom SAD za prekid vatre, a Iran i Hezbolah prete da će se osvetiti za nedavna ubistva svojih najviših vođa, povećavajući pretnju šireg regionalnog rata. Ta strahovanja su podstakla velike avio-kompanije, uključujući Deltu, Junajted i Lufthanzu, da obustave letove za Izrael.

Jakov Šeinin, izraelski ekonomista sa decenijama iskustva savetovanja izraelskih premijera i ministarstava, rekao je da bi ukupni troškovi rata mogli da iznose 120 milijardi dolara, ili 20 odsto bruto-omaćeg proizvoda Izraela.

Od svih 38 zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), izraelska privreda je pretrpela najveće usporavanje od aprila do juna, izvestila je ta organizacija u četvrtak. Predviđeno je da će izraelski BDP porasti za tri odsto 2024, ali Banka Izraela sada predviđa upola manju stopu rasta od 1,5 odsto i to ako se rat završi ove godine.

Agencija Fič je ovog meseca snizila rejting Izraela sa A-plus na A, posle sličnih smanjenja koja su objavile agencije "S&P" i "Moodi's". Smanjenje rejtinga bi moglo povećati troškove zaduživanja države.

"Po našem mišljenju, sukob u Gazi bi mogao potrajati i do 2025. godine", upozorio je "Fič" u belešci o rejtingu, u kojoj se navodi mogućnost "znatnih dodatnih vojnih izdataka, uništavanja infrastrukture i veće štete po privrdne aktivnosti i investicije".

Još jedan zabrinjavajući znak je što jeMinistarstvo finansija ovog meseca saopštilo da je deficit budžeta Izraela u poslednjih 12 meseci porastao na preko osam odsto BDP-a, daleko premašujući odnos deficita prema BDP-u od 6,6 odsto koji je Ministarstvo predvidelo za 2024. Godine 2023. budžetski deficit Izraela je iznosio je četiri odsto BDP-a.

Smanjenje rejtinga i deficit povećali su pritisak na izraelsku vladu da okonča rat i smanji deficit što bi zahtevalo nepopularne odluke kao što su povećanje poreza ili smanjenje potrošnje.

Ali Netanjahu treba da održi svoju koaliciju na površini, a njegov tvrdolinijaški ministar finansija Bezalel Smotrič želi da se rat nastavi dok Hamas ne bude uništen.

Flug, bivši šef centralne banke, rekao je da je situacija neodrživa i da će vladajuća koalicija morati da smanji potrošnju, kao što su nepopularne subvencije ultrapravoslavnim školama koje šira javnost percipira kao rasipničke.

"Javnost će to teško prihvatiti ako Vlada ne pokaže da je ozbiljnost situacije primorava da se odrekne nekih stvari koje su joj drage", rekao je Flug.

Smotrič je rekao da je izraelska privreda "snažna" i obećao da će doneti "odgovoran budžet koji će nastaviti da podržava sve potrebe rata, uz održavanje fiskalnih okvira i promovisanje pokretača rasta".

Stopa nezaposlenosti pala je ispod predratnih nivoa, rekao je Sheinin, na 3,4 odsto u julu, a istog meseca prošle godine je bila 3,6 odsto. Ali kada se uzme u obzir da Izraelci napuštaju traganje za poslom, cifra raste na 4,8 odsto što bi se i dalje smatrala niskom u većini zemalja.

Mnoga mala preduzeća su zatvorena jer su njihovi vlasnici i zaposleni pozvani u rezervnu vojnu službu. Drugi se bore usred šireg usporavanja.

Izraelska kompanija za poslovne informacije "CofaceBDI" izveštava da je oko 46.000 preduzeća zatvoreno od početka rata - od čega 75 odsto malih preduzeća.

Čak je i znameniti Hotel "Američka kolonija" u Jerusalimu, popularno mesto za političare, diplomate i filmske zvezde, otpušta zaposlene i razmišlja o smanjenju plata, rekao je Džeremi Berkovic koji zastupa vlasnike.

"U jednom trenutku smo razmišljali o zatvaranju na nekoliko meseci", rekao je Berkovic, "ali to bi naravno značilo otpuštanje celog osoblja. To bi značilo i da bašte koje smo negovali 120 godina, pustimo da propadnu".

Šeinin je rekao da bi najbolji način da se pomogne privredi da se oporavi bio da se okonča rat, "ali ako budemo tvrdoglavi i nastavimo ovaj rat, nećemo se oporaviti".