Američki stručnjak za spoljnu politiku: Povratak Trampa značio bi još mekši pristup SAD prema Vučiću

Američki stručnjak za spoljnu politiku Edvard P. Džozef izjavio je danas da bi mogući povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD mogao da dovede do drastičnih promena u spoljnoj politici Vašingtona i još mekši pristup prema vlastima u Srbiji.

"Tramp može pokušati da postigne sporazum sa Rusijom o Ukrajini i gurne Ukrajinu ka teritorijalnom rešenju. Ako to uradi, pokazujući neku vrstu prijateljskog odnosa sa Putinom, to se odmah odražava na Balkan. Jer svrstavanje s autokratom poput Putina znači još mekši pristup (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću. Po mom mišljenju, čak je i administracija (sadašnjeg predsednika SAD) Džozefa Bajdena bila previše meka prema njemu", kazao je on.

Džozef je u intervjuu za Radio slobodna Evropa (RSE) kazao da pobeda demokratske kandidatkinje Kamale Haris na predsedničkim izborima u SAD u decembru ne bi sigurno značila nastavak Bajdenovog pristupa Balkanu "koji je u nekim aspektima bio nastavak Trampovog pristupa".  

"Tramp je gurao mini-šengen, Bajden je gurao otvoreni Balkan. Situacija na Balkanu se pogoršala, a da li će Haris prepoznati teškoće sa kojima se Bajden susreo na Balkanu, s pogoršanjem od početka rata u Ukrajini, i pokušati nešto drugačije, ne znamo. Mislim da bi Haris trebalo da pažljivo ispita poteškoće koje je Bajdenova administracija imala i da se suoči sa – kako sam to nazvao u svom pisanju – balkanskim paradoksom", kazao je on.

Dodao je da bi Haris i njeni savetnici trebalo da ispitaju paradoks zašto se situacija na Balkanu pogoršala kada je od početka ruske invazije na Ukrajinu Zapad jači i jedinstveniji, Rusija slabija i izolovanija, odnosi Kosova i Srbije još gori kao i odnosi Srbije sa zemljama u regionu.

Džozef navodi da nedavna poseta balkanskim prestonicama direktora CIA Vilijema Bernsa, koji je uključen u složenim pregovorima o prekidu vatre u Gazi, odražava stalnu brigu Bajdenove administracije za Balkan.

"Razlog njegovog odlaska nema veze s održavanjem visokog nivoa interesovanja za region, već sa zabrinutošću i brigom oko toga. I to je drugačije od onoga što smo čuli na početku Bajdenove administracije. To je bila poseta za obuzdavanje, da se upozore akteri poput (predsednika Republike Srpske Milorada) Dodika i drugih koji bi mogli preduzeti destabilizujuće korake", kazao je on.

Profesor smatra da je Berns tokom sastanka u Beogradu rekao Vučiću da zna šta se desilo u Banjskoj i kakva je bila uloga predsednika Srbije u tome ali i da nije siguran da je njegova poruka primljena jer Bajdenova administracija ima konfliktan pristup Beogradu, za razliku od Banjaluke.

"Po mom mišljenju, ono što je Berns rekao (premijeru Kosova Aljbinu) Kurtiju jeste da je pojačao poruku koja se čula i od ambasador Hovenijera – da ne preduzima jednostrane akcije i da ne destabilizuje region. Kao direktor CIA-e, Berns je možda takođe nastojao da poveća svest o ruskim aktivnostima i interesovanju za region", kazao je profesor.