Prva pobeda krajnje desnice od 1945. težak udarac za vladajuće partije u Nemačkoj

Regionalni izbori u dve pokrajine na istoku Nemačke, na kojima su odličan rezultat ostvarile dve antisistemske stranke, zadali su težak udarac partijama u vladi kancelara Olafa Šolca i verovatno će pojačati nestabilnost u rascepkanoj vladajućoj koaliciji, ocenjuje agencija Rojters.

Samo godinu dana uoči parlamentarnih izbora u najvećoj evropskoj ekonomiji, rezultati jučerašnjih izbora u Saksoniji i Tiringiji gotovo izvesno će povećati pritisak na Šolca da bude oštriji po pitanju imigracije i intenzivirati debatu o podršci Ukrajini, što su teme koje su dominirale u kampanji, navodi Rojters.

Sve slabiji autoritet nemačke vlade takođe bi mogao da zakomplikuje evropsku politiku u vreme kada drugu najveću silu Evropske unije (EU), susednu Francusku, i dalje potresa kriza posle vanrednih parlamentarnih izbora na kojima nijedan blok nije osvojio većinu, dodaje agencija.

Veliki pobednik jučerašnjih izbora je krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD), koja je u Tiringiji zauzela prvo mesto sa 32,8 odsto glasova, znatno ispred konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU), vodeće opozicione stranke na nacionalnom nivou, koju je podržalo 23,6 odsto birača, navodi Asošiejted pres.

U susednoj Saksoniji, prema projekcijama rezultata izbora, AfD je gotovo izjednačena sa prvoplasiranom CDU, koja upravlja tom pokrajinom od ujedinjenja Zapadne Nemačke i Istočne Nemačke 1990. godine. Na jučerašnjim izborima, AfD je osvojila 30,7 odsto glasova, dok je CDU podržalo 31,9 odsto izašlih birača u Saksoniji.

U poređenju sa prethodnim pokrajinskim izborima 2019. godine, podrška Alternativi za Nemačku porasla je u obe pokrajine - znatno u Tiringiji, gde je predvodi Bjern Heke, a u manjoj meri u Saksoniji, gde je njen lider Jerg Urban.

Prvo mesto u Tiringiji za AfD, koja je iskoristila izrazito antiimigraciono raspoloženje na istoku zemlje, predstavlja prvu pobedu krajnje desnice na pokrajinskim izborima u Nemačkoj od kraja Drugog svetskog rata.

Uporište AfD je upravo na nekada komunističkom istoku Nemačke, a obaveštajna služba BfV stavila je ogranke te stranke u Saksoniji i Tiringiji pod nadzor, označivši ih za "dokazane desničarske ekstremističke" grupe.

Projekcije rezultata izbora u Saksoniji i Tiringiji pokazale su da su sve tri vladajuće stranke (socijaldemokrate, zeleni i liberali) izgubile glasove.

Šolcova Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) osvojila je oko 7,5 odsto glasova u Saksoniji i oko 6,0 odsto u Tiringiji, čime je doveden u pitanje njen status velike stranke.

Druge dve članice vladajuće koalicije - zeleni i liberali, u Tiringiji nisu prešli cenzus od pet odsto. U Saksoniji su zeleni tik iznad cenzusa, dok liberali ni do sada nisu imali članove pokrajinskog parlamenta.

Analitičari navode da će najverovatniji uticaj rezultata izbora biti povećanje razmirica unutar Šolcove ideološki heterogene koalicije, piše Rojters.

Generalni sekretar SPD Kevin Kihnert rekao je kasno sinoć da socijaldemokrate neće dozvoliti "da ih za nos vuku stranke koje su upravo izbačene iz pokrajinskog parlamenta", aludirajući na zelene i liberale.

Rezultati odražavaju rastuću fragmentaciju političkog spektra i jačanje antisistemskih partija širom Evrope, u vreme kada vlade teško izlaze na kraj sa krizama, uključujući rat u Ukrajini i inflaciju.

Relativnim pobednikom jučerašnjih izbora može da se smatra i levičarska populistička stranka Savez Sare Vagenkneht (BSW), koju su u januaru osnovali mahom bivši članovi stranke Levica.

Svega osam meseci od osnivanja, BSW je u obe pokrajine osvojio više glasova nego sve tri stranke Šolcove koalicije zajedno - 12 odsto u Saksoniji i 15,8 odsto u Tiringiji, čime je dodatno zakomplikovao situaciju.

Snaga AfD i BSW, dve anti-NATO, antiimigracione i Rusiji naklonjene partije, otežaće formiranje ideološki koherentnih koalicija i na pokrajinskom i na saveznom nivou, ukazuje Rojters.

Partneri u vladajućoj "semafor" koaliciji (stranke čije su boje crvena, žuta i zelena), koji su zajedno u vladi od decembra 2021. godine, nisu bili u dobrim odnosima ni pre jučerašnjih izbora - tenzije među njima porasle su krajem prošle godine, oko budžeta za 2024. i 2025. godinu.

Zamenik lidera liberalne Stranke slobodnih demokrata (FDP) Volfgang Kubicki rekao je sinoć da rezultati izbora pokazuju da je vladajuća koalicija "izgubila legitimitet" i da nanosi štetu njegovoj partiji, dodajući da to "mora da ima posledice".

Analitičari ukazuju da će verovatno doći do novog jačanja tenzija unutar vladajuće koalicije, budući da u predlogu zakona o budžetu za 2025. još postoji jaz od oko 12 milijardi evra.

Ipak, malo je verovatno da će se Šolcova koalicija u potpunosti raspasti, jer to nije u interesu tri vladajuće stranke, budući da su sve, prema anketama, slabije nego što su bile 2021. godine.

Posebno štetnim za SPD, prema oceni Rojtersa, moglo bi da se pokaže formiranje Saveza Sare Vagenkneht (BSW) i legitimizacija te partije na jučerašnjim izborima.

Prema anketama, socijaldemokrate su već izgubile više od trećine pristalica od 2021. godine i pale na oko 16 odsto na nacionalnom nivou, a BSW bi sada mogao da im preotme još levičarski nastrojenih birača.

U Saksoniji će o formiranju vlade odlučivati konzervativci (CDU), koji isključuju mogućnost koalicije sa AfD, kao što čine i druge stranke.

Generalni sekretar CDU Karsten Lineman rekao je da su glasači u obe pokrajine znali da CDU neće formirati koaliciju sa AfD i dodao da će tako i ostati, navodeći da su "veoma, veoma jasni u vezi sa tim".

Međutim, snaga AfD će verovatno otežati formiranje novih pokrajinskih vlada, budući da će primorati druge stranke na sklapanje "egzotičnih" koalicija, navodi AP.

Sara Vagenkneht, koja je dugo bila jedna od najistaknutijih ličnosti stranke Levica, takođe je istakla da njena nova partija neće sarađivati sa AfD i izrazila nadu da BSW može da formira "dobru vladu" sa CDU.

CDU je dugo odbijala da sarađuje sa strankom Levica, koja vodi poreklo od vladajućih komunista u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, ali nije isključila saradnju sa BSW, čije je uporište na istoku zemlje, kao i krajnje desnoj AfD.

Ipak, CDU i BSW nemaju u zbiru većinu ni u Saksoniji ni u Tiringiji. U parlamentu Tiringije BSW ima u zbiru apsolutnu većinu sa AfD.

Situacija u Tiringiji je posebno komplikovana jer je stranka Levica, odlazećeg guvernera Boda Ramelova, postala irelevantna na nacionalnom nivou. U Tiringiji je Levica (odnosno Ramelov) izgubila više od polovine birača u odnosu na 2019. i pala sa 30,6 na 13,1 odsto.

Rezultati izbora su takvi da je demohrišćanima (CDU) za većinu u parlamentu Tiringije neophodna koalicija i sa BSW i sa Levicom Boda Ramelova.

Ono što povezuje BSW i CDU je odnos prema imigraciji. BSW kombinuje levičarsku ekonomsku politiku sa skeptičnim stavom prema imigraciji, a CDU je takođe pojačala pritisak na Šolcovu vladu da zauzme oštriji stav prema imigraciji.

Stav Berlina prema ruskom ratu protiv Ukrajine takođe je osetljivo pitanje na istoku Nemačke. Nemačka je najveći snabdevač Ukrajine oružjem posle SAD, a tim isporukama se protive i AfD i BSW.

Među faktorima koji su doprineli podršci populističkim partijama na istoku Nemačke, manje prosperitetnom od zapadnog dela zemlje, jesu duboko nezadovoljstvo Šolcovom vladom, antiimigraciona osećanja i skepticizam prema vojnoj pomoći Ukrajini, navodi AP.

S obzirom na spoljnopolitičke stavove AfD i BSW, koalicije mejnstrim stranaka sa bilo kojom od te dve antisistemske partije nezamislive su na saveznom nivou.

To, prema oceni analitičara, znači da će se mejnstrim stranke snažnije boriti da formiraju koherentne vladajuće većine, što BSW i AfD budu jače. Međutim, birači bi mogli da kazne mejnstrim stranke zbog nekoherentnih koalicija, glasajući u još većoj meri za dve antisistemske partije na sledećim izborima, navodi Rojters.

Novi test za vladajuću koaliciju, ali i za CDU, AfD i BSW, biće već 22. septembra, kada slede regionalni izbori u još jednoj istočnoj pokrajini, Brandenburgu, kojim upravlja Šolcova partija.