Krkobabić: U Krajkovcu kod Merošine uživali u potpečenki

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić rekao je danas da su takmičari i posetioci "Miholjskih susreta sela" u Krajkovcu kod Merošine imali prilike da uživaju u tradicionalnom i gotovo zaboravljenom, a jedinstvenom ukusu jela, potpečenka.

Taj specijalitet, dobričkog kraja, kako je rekao, nalikuje piti, a podseća na tortu od kora, sira i kajmaka.

Dodao je da se danas potpečenka, kako je saopštilo ministarstvo, još jedino sprema pod crepuljom i vršnikom u Niškoj kotlini.

Prema rečima organizatora tih susreta u Krajkovcu Mikice Kulića, ova manifestacija, koja se u Merošini održava već treću godinu zaredom, jedinstvena je prilika da se otrgnu od zaborava stare narodne igre, pesme, običaji, zanati, pa i zalogaji.

Više stotona ljudi iz okolnih sela uživalo je u celodnevnoj zabavi uz tradicionalne seoske igre, folklorne nastupe i ukuse zavičaja.

"Čak deset opština je prethodne nedelje na Miholjskim susretima okupljalo svoja sela i primalo goste iz drugih krajeva. Orilo se od Banata, preko Mačve, Šumadije, pa do raškog, zlatarskog i pirotskog kraja", navedeno je u saopštenju.

Dok je u selima Kikinde sport bio u prvom planu u multikulturalnom Plandištu izvorne pesme kazivane su na šest jezika – srpskom, rumunskom, slovačkom, makedonskom, mađarskom i romskom.

"Plandište je pravi primer vojvođanskog nacionalnog šarenila. Jedina smo opština u Srbiji koja ima čak pet jezika u službenoj upotrebi, a svega 10.000 stanovnika. Zato su Miholjski susreti prava prilika da se žitelji, koji žive u istoj opštini, a različitih su nacionalnosti, malo bolje upoznaju i druže", rekla je Rodika Grujesku iz opštine Plandište.

Šabac, osim po čuvenom vašaru, postaje poznat i po susretima sela, zahvaljujući kreativnosti svojih meštana u pripremi programa. Ovoga puta u Prnjavoru Miholjske susrete otvorio je defile beba i trudnica, a nastavljeni su uz sportske igre i čuveni mačvanski gulaš.

U Podunavcu kod Vrnjačke Banje vrućina nije omela mališane da se čitav dan bore za pobedu u nadvlačenju konopca, trci u džakovima i između dve vatre, a odrasle u okršaju za najbolji kuvani kupus.

Ističe se da su i istok i jug Srbje bili protekle nedelje u znaku dobrog zalogaja.

Zaječarska sela takmičila su se u kuvanju sarmi i kačamaka, u Novoj Varoši birala se najbolja heljdopita i zlatarski sir, u Svrljigu – belmuž, u Batočini gulaš, a u Boljevcu – pasulj.

Sve to, kako je navedeno, pratila je "odlična muzika, smotra foklornih igara, kazivanje zdravica, izvika, likovne radionice, izložbe i kvizovi znanja".