Brisel traži od Srbije napredak u pravosuđu, gonjenju ratnih zločinaca i medijskim slobodama
Radi se o godišnjem izveštaju o napretku Srbije, u ključnim poglavljima 23 i 24 pretpristupnih pregovora, u kojima su rezultati neophodni da bi napredovali pregovori o prijemu.
Od početka ovog procesa, Srbija ima dva ključna preduslova za napredak u pregovorima koji bi eventualno vodili ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji: dijalog s Prištinom i napredak u poglavljima 23 i 24. Napredak u ta dva poglavlja je ključan za bilo koju zemlju kojoj je cilj pristupanje EU.
"Kao što je predviđeno revidiranom metodologijom, nijedna dalja poglavlja ne bi trebalo da se zatvaraju pre no što Srbija postigne taj cilj", navodi se u dokumentu Evropske komisije, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.
Srbija od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje.
Neformalno zamrznuti pretpristupni pregovori su posledica neuvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini koji je počeo u februaru 2022. godine, dva meseca posle poslednje međuvladine konferencije sa Srbijom.
Evropska komisija u dokumentu kaže da smatra da Srbija treba da poboljša rezultate istraga, podizanja optužnica i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, uključujući zaplenu i oduzimanje imovine stečene kriminalom.
Spominje se da je prošle godine broj pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou porastao na 30 sa 21 - koliko ih je bilo u prethodnoj godini.
"Proaktivne krivične istrage još nisu uobičajena praksa. Postoji rizik od politički motivisanog mešanja u istrage i krivično gonjenje korupcije na visokom nivou, iako su uvedene nove zaštitne mere", napominje se u izveštaju.
Dodaje se da proaktivne krivične istrage i sistematsko praćenje tokova novca, posebno u slučajevima neobjašnjivog bogatstva, nije uobičajena praksa, te EK poreporučuje Srbiji da sistematskim praćenjem tokova novca poveća efikasnost procesuiranja predmeta teškog i organizovanog kriminala.
Srbija je kritikovana i što se nije dovoljno angažovala u procesu istrage i krivičnog gonjenja oko napada na severu Kosova.
EK poziva zemlju da obezbedi da Visoki savet sudstva i tužilaštva, Vlada i Skupština efikasno i proaktivno brane nezavisnost pravosuđa i tužilačku autonomiju u slučajevima spoljnog neprikladnog uticaja, uključujući i slučajeve neprimerenih javnih komentara članova Vlade ili parlamenta o tekućim istragama ili sudskim postupcima koji su, kako se navodi, u suprotnosti sa njihovim kodeksom ponašanja.
U principu, navodi se u ovom dokumentu, sadašnji poslovnici postavljaju osnovu za efikasnije reagovanje i mehanizme zaštite sudija i tužilaca u slučajevima nedozvoljenog uticaja.
"Međutim, još nije moguće u praksi uočiti značajno smanjenje neprimerenog uticaja na sudije i tužioce", ocenjuje se u izveštaju i ističe se da ni Skupština ni Vlada do sada nisu postupale u slučajevima nedozvoljenog uticaja, uz opasku da ostaje da se pokaže aktivnija i proaktivnija uloga srpskih institucija.
EK je loše ocenila Srbiju i po pitanju procesuiranja ratnih zločina jer nije došlo do poboljšanja rezultata te da se nastavlja javno veličanje zločinca.
"Bilo je brojnih slučajeva veličanja ratnih zločinaca, davanja medijske platforme ratnim zločincima i negiranja ratnih zločina i genocida", piše u izveštaju.
Evropska komisija potvrđuje da je Srbija vratila vizni režim za šest zemalja, ali da se u planu viznog usklađivanja obavezala na dalje usklađivanje vizne politike samo godinu ili šest meseci pre članstva u EU.
Od Srbije se traži da ojača sigurnost i bezbednost novinara i posebno da obezbedi da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate te po potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.
"S tim u vezi, nastavljeni su slučajevi verbalnih napada, kampanja klevetanja, pretnji i nasilja nad novinarima kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, uključujući verbalno i fizičko nasilje nad novinarkama. Ponavljane izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara ugrožavaju slobodu medija", ocenjuje se u izveštaju Evropske komisije.
EK traži od Srbije da primeni i blagovremeno izveštava o strategijama za borbu protiv diskriminacije koje obuhvataju prava LGBTQ osoba, rodnu ravnopravnost, nasilje nad ženama i deinstitucionalizaciju, kao i da se aktivno suprotstavlja zločinima motivisanim mržnjom te u tom sklopu, i uspostavi rezultate istrage i osuda.
Ocenjuje se da ima "ozbiljnog odlaganja" u usvajanju akcionog plana i povezanog finansiranja za strategiju za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i strategiji deinstitucionalizacije.
