Pezeškijanova poseta je značajna za obe zemlje. Pezeškijan se nada da će učvrstiti veze Teherana sa Bagdadom, jer regionalne tenzije sve više uvlače obe većinske šiitske zemlje u širi sukob na Bliskom istoku.
Za Iran, njegov odnos sa Irakom ostaje ključan iz ekonomskih, političkih i verskih razloga, posebno od kada je invazija na Irak 2003. godine predvođena Amerikom zbacila diktatora Sadama Huseina, koji je vodio krvavi, višegodišnji rat protiv Irana 1980-ih.
Irak pokušava da balansira između Teherana, koji podržava razne šiitske milicije u zemlji i SAD, koje imaju 2.500 vojnika stacioniranih u Iraku.
Irački premijer Mohamed Šija al Sudani rekao je tokom zajedničke konferencije za novinare sa Pezeškijanom da su dve zemlje danas potpisale 14 memoranduma o razumevanju za unapređenje odnosa. Takođe je obećao da irački vazdušni prostor neće biti korišćen za napade na Iran, što se očigledno odnosi na Izrael.
Pezeškijan će takođe posetiti šiitske svetinje u iračkim svetim gradovima Karbali i Nadžafu, kao i izgradnju železnice koji povezuje južni grad Basru sa Iranom i Irbilom, glavnim gradom iračke poluautonomne severne kurdske oblasti.
Ipak, postoje tenzije između te dve zemlje, posebno nakon što su iranske rakete pogodile lokacije u Iraku u napadima u proteklih šest godina, ciljajući kurdske milicije, bazu u kojoj se nalaze američke snage i ono za šta je Teheran tvrdio da su izraelske lokacije u Iraku.
Iraku su takođe potrebne bliske veze sa Iranom da bi održao snabdevanje iranskim prirodnim gasom.
Kontinuirano prisustvo američkih trupa u Iraku i dalje zabrinjava Iran. Otkako je izbio rat između Izraela i Hamasa, iračke milicije koje su u savezu sa Iranom napadale su američke snage, što je dovelo do američkih vazdušnih napada na njih. Irački političari nastavljaju debatu o tome da li da podrže ostanak američkih trupa u zemlji.