Prvi put u svetu: U Norveškoj više električnih automobila nego s motorima na benzin

Prvi put je u Norveškoj na putevima više električnih automobila nego s motorima na benzin što je i prvi put u svetu.

Od 2,8 miliona registrovanih vozila u toj skandinavskoij zemlji, 754.303 su potpuno na električni pogon, a 753.905 vozila na benzin, saopštio je u utorak Norveški drumski transport (OFV).

Međutim, vozila s pogonom na dizel su i dalje najbrojnija, sa skoro milion primeraka i čine 35 odsto ukupnog broja, ali i njihov tržišni udeo brzo opada.

"Ovo je istorijsko", saopštila je organizacija za transport OFV i istakla da "Norveška brzo ide ka cilju da postane prva zemlja u svetu u čijem će voznom parku dominirati električni automobili".

Norveška, paradoksalno veliki proizvođač nafte i prirodnog gasa, postavila je sebi cilj da od 2025. godine, odnosno deset godina pre Evropske unije, prodaje samo nove automobile "s nultom emisijom" izduvnih gasova što znači: električne jer je zasad marginalan vodonik kao drugo gorivo za vozila koje se uklapa u taj kriterijum.

U avgustu su potpuno električni automobili, većinom "Tesla model Y", predstavljali 94,3 odsto novo-registrovanih u Norveškoj, što je bez premca u drugim zemljama Evrope gde se e-automobili slabo prodaju.

Da bi se postigla "elektrifikacija" drumskih vozila, norveške vlasti su decenijama sprovodile ultrapovoljno oporezivanje koje potpuno električne modele čini konkurentnim u odnosu na modele s motorima na benzin i dizel koji su visoko oporezovani, ali i na modele s kombinovanim, hibridnim pogonom sa benzinskim i električnim motorima.

Ovom uspehu su doprineli i neplaćanje putarine za e-automobile, besplatno parkiranje na javnim parkiralištima i mogućnost korišćenja saobraćajnih traka za javni prevoz, iako su vremenom te mere postepeno smanjivane.

U septembru 2004. norveška automobilska flota je imala 1,6 miliona automobila na benzin, oko 230.000 dizel automobila i samo hiljadu električnih automobila, podseća OFV.

Ta tranzicija ima važnu, ali nedovoljnu ulogu u naporima Norveške da ispuni svoje klimatske obaveze, odnosno postigne smanjenje od najmanje 55 odsto emisije "gasova staklene bašte" do 2030. godine u poređenju sa 1990. godinom.

U 2023. emisija je opala za 4,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, po zvaničnoj statistici, ali je smanjenje u odnosu na 1990. godinu i dalje bilo samo 9,1 procenat.

Električni automobil se smatra još vrednijim u Norveškoj koja skoro svu električnu energiju proizvodi u hidro-centralama.

Uspeh norveškog modela je u suprotnosti sa stanjem drugde u Evropi, gde potpuno električna tehnologija opada posebno u korist hibridnih modela vozila s kombinacijom električnih i motora s unutrašnjim sagorevanjem.

Prodaja električnih automobila u Evropi opada od kraja 2023. godine  i oni ove godine čine samo 12,5 odsto prodaje novih automobila, pokazuju podaci Udruženja evropskih proizvođača automobila (ACEA ).

Očekuje se da će njihov tržišni udeo porasti 2025. godine i dostići između 20 i 24 odsto broja novo- registrovanih vozila, po studiji istraživačkog centra Transport & Environment (TandE).

Međutim, neki sumnjaju u sposobnost EU da vozila s motoriam s unutrašnjim sagorevanjem potpuno zabrani 2035. godine, kako je obećala.

U Švedskoj koja je sused Norveške, prodaja novih električnih vozila je, po organizaciji "Mobility Sweden", opala prvi put ove godine, verovatno zbog odluke Vlade da ukine subvenciju za njihovu kupovinu.