Emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj u regionu 5,7 puta iznad dozvoljenih

Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i na Kosovu bile su 5,7 puta više od dozvoljenih 2023. godine, saopštila je danas Mreža Benkvoč za centralnu u istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network).

U odnosu na 2022. godinu, emisije sumpor-dioksida su se povećale u celom regionu, dok su se emisije praškastih materija i azotnih oksida zanemarljivo smanjile, ali su i dalje iznad granica.

"Nivo zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu nakon šest godina primene Direktive o velikim ložištima i dalje je zapanjujuće visok", navodi mreža u novom izveštaju "Uskladiti ili zatvoriti".

Savetnica za energetiku Jugoistočne Evrope iz mreže CEE Benkvoč Pipa Galop izjavila je da nesposobnost Evropske komisije da osigura usklađenost sa zakonodavstvom EU o kontroli zagađenja narušava imidž EU u regionu.

"U vreme kada se čini da su lideri EU uvereni u sposobnost Srbije da upravlja uticajem rudarenja litijuma na životnu sredinu, naš izveštaj pruža otrežnjujuću sliku realnosti o sprovođenju zakona o životnoj sredini u regionu", rekla je Galop.

Najveći problem u Srbiji ostaju emisije sumpor-dioksida iz postrojenja obuhvaćenih NERP-om, koje su bile 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti.

Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u termoelektrani Nikola Tesla B, dok je najveće prekoračenje maksimalnih vrednosti imala termoelektrana Kostolac A2, koja je emitovala 10,52 puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno.

Emisije praškastih materija su u Srbiji ostale ispod maksimalnih vrednosti i imaju sporu tendenciju pada, dok su emisije azotnih oksida porasle u odnosu na 2022. godinu i po prvi put premašile maksimalne vrednosti.

Termoelektrana Kostolac B, jedan od najvećih emitera sumpor-dioskida u periodu od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini.

"Ovo je i dalje niže od njenih emisija u periodu od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak", zaključuje se u izveštaju.

U regionu je zagađenje sumpor-dioksidom iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih NERP-om je 2022. bilo 5,6 puta veće od dozvoljenog.

Zagađenje praškastim materijama je prošle godine bilo 1,75 puta veće od dozvoljenog, u poređenju sa 1,8 puta 2022, dok je zagađenje azotnim oksidima bilo 1,3 puta veće od dozvoljenog, što je posledica pooštravanja dozvoljenih maksimalnih vrednosti za azotne okside na godišnjem nivou, kao i činjenice da se emisije nisu smanjile.

Termoelektrana Ugljevik u Bosni i Hercegovini emitovala je najveću apsolutnu količinu sumpor-dioksida u regionu 2023. godine.

Mreža Benkvoč podseća da je krajem 2023. godine istekao rok za zatvaranje postrojenja u režimu izuzeća zbog ograničenog veka trajanja, a nijedna termoelektrana nije prestala sa radom.

U izveštaju se izražava posebna zabrinutost što nijedna od zemalja Zapadnog Balkana nije dostavila svoje konačne Nacionalne energetske i klimatske planove Energetskoj zajednici do roka u junu 2024. godine.

"Dok je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo postupke za sva kršenja, a CBAM će verovatno ubrzati ukidanje uglja u regionu, potreban je veći pritisak, kako na domaćem nivou, tako i od strane institucija Evropske unije. Ovo je pitanje i zdravlja ljudi i osnove vladavine prava", navodi u izveštaju CEE Benkvoč.