Jedrilice na 37. Kupu Amerike leteći plove na pedale brže od 100 km/h

Snažno okrećući pedale u potpalublju Dejvid "Fredi" Kar je pomagao da britanska jedrilica leti iznad talasa Sredozemnog mora na 37. Kupu Amerike.

Kar je član odabranog plemena "mornara-biciklista" (cycling sailors - cyclors) skoro sasvim skrivenih u trupovima moćnih jedrilica klase AC75. Ti ljudi - "radni konji" koriste snagu i izdržljivost da pumpaju hidrauličnu tečnost u komplikovan sistema za pomeranje jedara i rotiranje jarbola i podvodnih krila superbrzih jedrilica koje glisiraju.

Ako se  tokom trka koje traju i više 20 minuta noge biciklista umore, višemilionske jedrilice mogu stati, a rival odlazi.

"Iskreno mislim da je to verovatno jedno od najekstremnijih sportskih okruženja koje je ikada postojalo", rekao je Kar za Asošijeted pres posle nedavne trke.

"Trkam se za Kup Amerike 20 godina, tako da sam nekako prošao ceo put od ranog brušenja veština ruku, preko vitla za jedra, sve do ovoga sada. I nije to samo fizički napor, nego morate ostati kognitivno angažovani da biste nekako pomogli u plovidbi".

Napori Kara i njegovih kolega iz posade doveli su jedrilicu "INEOS Britannia" u finale izazova protiv jedrilice "Luna Rossa Prada Pirelli" koje počinje u četvrtak ispred obale Barselone. Pobednik će dobiti priliku da napadne titulu tima "Emirates New Zeland" za najveću svetsku nagradu u jedrenju.

Kar je opisao kako je u stvari biti privezan za stacionarni bicikl u utrobi jedrilice koja je skoro cela na krlicima iznad površine mora, praktično u vazduhu: srce lupa, vrelo je i treba se supotstaviti silama pri oštrim manevrima, moraju se razumeti podaci s kompjuterskih ekrana o parametrima plovidbe, mora i vetra, "graditi taktičku sliku u glavi" jer "mornar-biciklista" ne vidi šta se dešava napolju.

"To je bizarno, za razliku od bilo kojeg drugog jedrenja", kaže Kar koji zna koliko je trka evoluirala u poslednje dve decenije.

Ovo je šesti Kup Amerike za Kara. Sa 42 godine, on je iz prve ruke video neverovatnu transformaciju jedrilica tog takmičenja - od tipične slike onoga koju većina ljudi ima u glavi o tome kako izgleda jedrilica, do njene sadašnje verzije koja izgleda kao džinovski mehanički insekt koji kao da lebdi nad vodom, ili kao svemirski brod sa jarbolom i jedrima koji vire iz njega.

Kar je rodom sa britanskog ostrva Vajt, gde je Kup Amerike počeo 1851. godine. On je počeo da se trka na relativno tradicionalnim jednotrupnim jedrilicama koje su plovile do brzine od 16 kilometara na sat, a  AC75 sada redovno dostižu brzinu od 100 kilometara na sat, a i veću.

Ali prilagodio se promenama u dizajnu koje su takođe uticale na rad posade, uz prelazak sa upotrebe ruku na upotrebu nogu.

Kar je bio na Bermudama kada su "mornari-biciklisti" prvi put predstavljeni na Kupu Amerike 2017, a i kada su odbačeni 2021. u Oklandu u korist povratka na ručna vitla jedara. Ali pošto organizatori ove godine žele da smanje težinu jedrilica, četiri "mornara bicikliste" su se vratila jer je posada smanjena sa 11 na osam članova.

U stalnoj potrazi za poboljšanom aerodinamikom, svaki član posade je u posebnoj kabini s malim otvorom - u kokpitu. I dok kormilari proviruju kako bi upravljali, "mornari-biciklisti" sede spuštene glave, da ne bi stvarali otpor vetru.

Za Kara to znači da je sport koji voli izgubio malo ljudskog elementa i fizičkog drugarstva u kojima je uživao.

"Nemate nikakav vizuelni kontakt ni sa kim drugim, tako da se oslanjate isključivo na svoju komunikaciju preko mikrofona i slušalica i podatke ispred vas", kaže on. "Ranije se mnogo radilo neverbalnom komunikacijom - govorom tela uz namigivanje, pokretom šake, lakta. A zaista je veliki napor da se prilagodite da budete u svom malom svetu, oslanjajući se isključivo na verbalnu komunikaciju koju dobijate preko slušalica", objasnio je on.

Održavanje mentalne prisebnosti tima direktno se sudara s iscrpljujućim fizičkim zahtevima jer, kaže Kar, "veština da budete biciklista jeste prepoznavanje trenutaka u kojima možete da odahnete" čega u jedirlici nema.

Kako je pojačanje uloge tehnologije vođene podacima dovelo do specijalizacije uloge "mornara-biciklista", tako su i oni koji nikada nisu bili mornari, ušli u najbrže jedrilice na svetu. Nekoliko sportista sa iskustvom u veslanju i biciklizmu je među posadama Kupa Amerika.

Tako su Kar i njegovi kolege mornari morali da požele dobrodošlicu i obuče nove saborce koji su, barem u poređenju sa njima, sasvim kopnenog mentaliteta.

"Došla je grupa novih momaka koji uopšte ne umeju da jedre", kaže on. "Morali smo da budemo veoma inventivni da bismo ih učili. …(jer a) tim počinje da pada kada se podeli u male grupe, dobije male subkulture. Naporno smo radili da to sprečimo".

Karova posada jedrilice "Britannia" nije jedina koja među iskusnim "mornarima-biciklistima" ima novajlije na vodi.

"American Magic", jedrilica koja predstavlja njujorški jaht-klub koju je prošle nedelje eliminisala "Luna Rosu", čak ima jednog plivača, Koltona Hola.

Hol kaže za AP da je to različito od bilo čega što je ranije radio. "Čak i ne osećate kao da ste u jedrilici jer ste zaštićeni od vetra. Retko se pokvasite. Plovi se brzo, ali da budem iskren, ne mogu da napravim razliku između 10 čvorova i kada idemo 50".

Hol se istakao kao plivač i prešao u biciklizam kada su ga uputili na probu za jedrilicu "American Magic".

"Kada sam rekao roditeljima da se okušavam u jedriličarskom timu, oni su pitali: 'Pa ti ništa ne znaš o jedrenju, šta misliš s tim?' ", rekao je Hol. "Morao sam da im objasnim sve to i koliko je zaista uzbudljivo, jednostavno je sveobuhvatno".