Trupe SAD se spremaju da odu iz Iraka, bar delom

SAD su objavile da su danas postigle sporazum s Vladom Iraka da do iduće godine završe vojnu misiju Koalicije protiv grupe Islamska država koju predvode.

Američke trupe se spremaju da odu iz nekih baza u kojima su bile dve decenije u toj zemlji.

Administracija predsednika Džoa Bajdena odbila je da kaže koliko će od oko 2.500 američkih vojnika tamo ostati ili da potvrdi da predstoji potpuno povlačenje iz Iraka.

"Može se reći da će se promeniti naše tamošnje prisustvo", rekla je zamenica predstavnika Bele kuće za štampu Sabrina Sing.

Ova objava je značajna jer se upravo pogoršava sukob Izraela i borbenih grupa koje podržava Iran - Hezbolaha u Libanu i Hamasa u Gazi, zbog čega rastu pretnje šireg regionalnog rata.

Baze Amerikanaca su poslednjih nekoliko godina redovno bile meta milicija koje podržava Iran. Ti napadi su se pojačali prošle godine i proletos posle izbijanja rata Izraela i palestinskog Hamasa u Gazi pre gotovo godinu dana. 

Irački zvaničnici godinama povremeno traže povlačenje koalicionih snaga i zvanični razgovori o smanjenju američkog prisustva se vode mesecima.

Američki zvaničnici koji nisu želeli da im se navede ime su danas rekli novinarima da je već počela priprema da se misija Koalicije protiv Islamske države završi do kraja septembra 2025. i vojnici napustie neke baze. U drugoj fazi SAD će nastaviti da iz Iraka deluju do kraja 2026. godine u operacijama protiv Islamske države u Siriji. 

Na kraju će američka vojna misija prerasti u bilateralni bezbednosni odnos, rekli su američki zvaničnici ali nisu precizirali koliko bi američkih vojnika ostalo u Iraku. 

S druge strane, zvaničnici Iraja su rekli da bi neki američki vojnici mogli ostati i posle 2026. godine jer to traži Vlada regiona Kurdistana.

SAD su u martu 2003. pod rukovodstvom predsednika Džordža V. Buša izvršile invaziju na Irak uz veliku kampanju bombardovanja koju su nazvali "Šok i strahopoštovanje" (Shock and Awe) koja je opustošila velike delove te zemlje i utrla put američkim kopnenim trupama da se približe Bagdadu. Invazija je bila zasnovana na netačnim tvrdnjama da je Sadam Husein tajno sakrio oružje za masovno uništenje. Takvo oružje nikada nije bilo nađeno.

Prisustvo SAD je poraslo na više od 170.000 vojnika na vrhuncu operacija protiv pobunjenika 2007. Administracija predsednika Baraka Obame je pregovarala o povlačenju snaga, a u decembru 2011. su otišleposlednje borbene trupe, a ostao samo mali broj vojnog osoblja sa osobljem kancelarija za pomoć bezbednosti i odred marinaca koji čuvati kompleks Ambasade SAD.

Jačenje grupe Islamska država (ISIS) i njeno brzo zauzimanje širokog pojasa širom Iraka i Sirije vratili su 2014. godine snage SAD i partnerskih država na poziv iračke vlade da pomognu u obnovi i preobuci policijskih i vojnih jedinica koje su se raspale.

Pošto je ISIS izgubila kontrolu nad teritorijom koju je držala, koalicione vojne operacije su okončane 2021. Trajno prisustvo SAD od oko 2.500 vojnika ostalo je u Iraku da održava obuku i sprovodi partnerske operacije protiv ISIS-a sa vojskom Iraka.

U godinama posle toga, SAD su zadržale to prisustvo da bi izvršile pritisak na milicije koje podržava Iran, aktivne u Iraku i Siriji. Prisustvo američkih snaga u Iraku takođe otežava Iranu da prebaci oružje preko Iraka i Sirije u Liban njegovim zastupnicima, uključujući libanski Hezbolah, a protiv Izraela.