Hasan Nasralah, moćni lider Hezbolaha koga je ubio Izrael

Od poslednjeg rata 2006.Izraela i njegove formacije, moćni lider Hezbolaha je živeo skrtovito da bi pobegao od izraelske vojske. Ali u petak je uspela da ga locira Hasana i ubije.

Ta moćna proiranska islamistička grupa potvrdila je danas da je njen generalni sekretar ubijen dan ranije u silovitom, velikom izraelskom napadu na južno predgrađe Bejruta, uporište tog pokreta.

Taj zakleti neprijatelj Izraela, retko se pojavljivao u javnosti od rata 2006. godine, a njegovo prebivalište je držano u tajnosti.

Međutim, primao je posetioce, uključujući vođe palestinskih grupa povezanih s njegovim pokretom, koji su objavljivali fotografije sa sastanaka.

Novinari i ličnosti koje su ga srele tvrde da ih je Hezbolah automobilima s debelim zavesama, uz pojačane mere bezbednosti, vozio na njima nepoznato mesto.

Hasan Nasralah je redovno držao govore koji se prenose uživo, koje je cela zemlja očekivala s nestrpljenjem.

Bio je najmoćniji čovek u Libanu, odlučujući o ratu i miru, na čelu impresivne, teško naoružane milicije.

Taj duboko religiozni čovek koji je doživeo 64 godine, bio je predmet pravog kulta ličnosti među svojim pristalicama, posebno u šiitskoj muslimanskoj zajednici iz koje potiče.

Bio je harizmatični lider Hezbolaha od 1992. godine, kada je nasledio Abasa Musauija, koga je takođe ubio Izrael.

Od tada je strpljivo radio da Hezbolah, uz naoružanje i finansije Irana, evoluira u suštinsku političku snagu, predstavljenu u parlamentu i vladi.

Istovremeno je razvio arsenal svoje formacije, koja prema njegovim rečima ima 100.000 boraca i moćno naoružanje, uključujući i rakete visoke preciznosti.

Hezbolah je jedina formacija koja je zadržala svoje oružje na kraju Libanskog rata (1975-1990) u ime "otpora Izraelu" čija se vojska postepeno povlačila iz Libana sve do evakuacije u maju 2000. godine, posle 22 godine okupacije.

Tokom sukoba njegovih ljudi i izraelske vojske, Hasan Nasralah je učvrstio svoj status i stekao poštovanje i smrću svog najstarijeg sina Hadija 1997. godine u borbi.

Letnji rat 2006. sa Izraelom, koji je trajao 33 dana, omogućio mu je da pokaže moć svog pokreta, boraca koji su se suprotstavili izraelskoj vojsci.

Rat je izazvao smrt 1.200 Libanaca, uglavnom civila, i 160 Izraelaca, uglavnom vojnika.

Hasan Nasralah je na kraju tog rata proglasio "božansku pobedu" i postao heroj u arapskom svetu.

Ali u Libanu mu je leđa okrenulo nekoliko tabora kada je njegova stranka optužena da je umešana u ubistvo bivšeg premijera Rafika Haririja 2005. godine, zatim kada su njegovi naoružani ljudi nakratko preuzeli kontrolu nad glavnim gradom u maju 2008. godine.

Hasan Nasralah je međutim povećavao svoj uticaj ne samo u Libanu, već i u regionu.

On je 2013. godine objavio da je vojno intervenisao u susednoj Siriji da bi podržao režim Bašara el Asada, upletenog u građanski rat izazvan gušenjem narodne pobune 2011. koje je preraslo u oružanu pobunu.

Uživajući potpuno poverenje iranskih lidera, on je pomagao uvežbavanje i podržavao pokrete bliske Teheranu u regionu.

Hezbolah je danas "krunski dragulj" iranskih saveznika u regionu, ujedinjenih u "osovinu otpora" koja uključuje naoružane grupe u Iraku i jemenske pobunjenike Huti, kao i palestinski Hamas.

Od početka rata Hamasa i Izraela u pojasu Gaze, Hasan Nasralah je otvorio južni libanski front da podrži svog palestinskog saveznika.

Hasan Nasralah se rodio 31. avgusta 1960. godine u skromnoj porodici s devetoro dece u nekadašnjem "Pojasu bede" oko Bejruta.

Njegova porodica potiče iz sela Bazuri u južnom Libanu.

Kao tinejdžer, studirao je teologiju u šiitskom svetom gradu Nadžafu u Iraku, ali je bio primoran da napusti studije tokom talasa antišiitske represije tadašnjeg iračkog predsednika Sadama Huseina.

Vrativši se u Liban, uključio se u šiitski pokret Amal, ali ga je napustio tokom izraelske invazije na Liban u leto 1982. i postao deo osnivačkog jezgra Hezbolaha, stvorenog pod vođstvom Čuvara iranske revolucije.

Bio je oženjen i imao petoro dece, i tečno govorio persijski.

Nosio je crni turban Sajjeda, potomaka proroka Muhameda kojima je tvrdio da pripada.