Na današnji dan 1. oktobar

Na današnji dan 1. oktobra 1924. Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.

1684 - Umro je francuski pisac Pjer Kornej (Pierre Corneille), pesnik moralne veličine i patriotskog i epskog zanosa, jedan od najznačajnijih predstavnika francuske klasične tragedije ("Sid", "Horacije", "Sina", "Poliekt").

1754 - Rođen je Pavle I Petrović Romanov, ruski car (1796-1801), sin i naslednik Katarine Velike. Iz straha pred prodorom ideja Francuske revolucije, vladavinu je štitio represijom i terorom, a 1798. pristupio je "Drugoj koaliciji" (sa Engleskom i Austrijom) protiv Napoleona. Ubijen je 1801. u zaveri dvorskih oficira.

1878 - U Nišu je otvorena prva gimnazija, a prve školske godine je upisano 49 učenika.

1892 - Rođena je srpska književnica i klasični filolog Anica Savić-Rebac, profesorka Univerziteta u Beogradu ("Problemi antičke estetike", "Antička demokratija i socijalni problemi").

1904 - Rođen je američki pijanista ruskog porekla Vladimir Horovic (Horowitz), jedan od najvećih majstora klavira u istoriji muzike. SSSR je napustio 1925, a kada se prvi put vratio 1986. doživeo je trijumf na koncertima u Moskvi i Lenjingradu.

1910 - Japan je izvršio aneksiju Koreje i uključio je u Japansko carstvo.

1914 - Turska je kao saveznica Centralnih sila u Prvom svetskom ratu zatvorila Dardanele za brodove zemalja Antante.

1918 - Predvođeni engleskim pukovnikom Tomasom Edvardom Lorensom (Thomas Edward Lawrence), poznatim kao Lorens od Arabije, Arapi su uz pomoć Britanaca u Prvom svetskom ratu preoteli Damask od Turaka.

1924 - Radio Beograd je počeo da emituje program. U eksperimentalnim emisijama inženjeri Mihajlo Simić i Dobrivoje Petrović su sa predajnika u Rakovici emitovali i koncerte uz učešće pevača Beogradske opere. U znak sećanja na prvo emitovanje, 1. oktobar je ustanovljen kao dan RTV Srbije.

1926 - U Beogradu je otvorena pijaca na Zelenom vencu.

1928 - U SSSR-u je proglašena Prva petoletka, petogodišnji plan razvoja industrije i nastavak kolektivizacije poljoprivrede.

1938 - Nemačka armija je ušla u Čehoslovačku i okupirala Sudete nakon Minhenskog sporazuma Nemačke sa Velikom Britanijom i Francuskom.

1943 - Saveznici su posle jednomesečne bitke u Drugom svetskom ratu zauzeli Napulj.

1946 - Međunarodni vojni sud u Nirnbergu je 22 zvaničnika nacističke Nemačke proglasio je krivim za ratne zločine u Drugom svetskom ratu. Na smrt je osuđeno 12, trojica na doživotni zatvor, a ostali na kazne od 10 do 20 godina zatvora.

1949 - U Pekingu je proglašena Narodna Republika Kina na čelu sa Mao Cedungom. Za prvog premijera i ministra spoljnih poslova postavljen je Ču (Džou) Enlaj.

1957 - Umro je srpski biolog i fiziolog Ivan Džaja, profesor Univerziteta u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je istraživanjima fiziologije duboko ohladjenog organizma stekao svetski renome.

1979 - Zona Panamskog kanala je posle 70 godina pod kontrolom SAD formalno predata na upravu Panami.

1982 - Lider Hrišansko-demokratske unije Helmut Kol (Kohl) postao je šesti kancelar Zapadne Nemačke, nasledivši socijaldemokratu Helmuta Šmita (Schmidt).

1988 - Umro je srpski i jugoslovenski filmski glumac Pavle Vujisić, koji se proslavio u mnogobrojnim filmovima i televizijskim serijama ("Šešir gospodina Vujića", "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug", "Parče plavog neba").

1988 - Mihail Sergejevič Gorbačov je postao predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR umesto Andreja Gromika koji je prethodnog dana penzionisan. Tvorac političkih i privrednih reformi, Gorbačov je bio i poslednji lider Sovjetskog Saveza.

1989 - Danska je kao prva zemlja u svetu dozvolila brak homoseksualaca.

1996 - Savet bezbednosti UN ukinuo je ekonomske sankcije SR Jugoslaviji uvedene u maju 1992. zbog njene umešanosti u rat u Bosni.

1997 - Policija je grubom silom rasturila mirne demonstracije albanskih studenata u Prištini i još pet gradova na Kosovu. Studenti su zahtevali povratak u univerzitetske ustanove i nastavu na albanskom jeziku.

1999 - U Beogradu je umro doajen beogradske operske scene, prvak Opere Narodnog pozorišta Miroslav Čangalović.

1999 - Ruske snage ušle su u Čečeniju nakon što su tokom avgusta i septembra potukle čečenske islamiste na teritoriji Dagestana.

2000 - Širom Srbije nastavljeni su protesti gradjana zbog nepriznavanja pobede kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji. Jake policijske snage ušle su u rudnik Kolubara u pokušaju da spreče štrajk rudara.

2003 - Na parlamentarnim izborima u Ruandi pobedila je partija Patriotski front Ruande, predsednika Pola Kagame (Paul Kagame's). To su bili prvi višestranački izbori u Ugandi od 1962. godine, kada je zemlja prestala da bude belgijska kolonija.

2006 - U Bosni i Hercegovini održani opšti izbori, šesti po redu otkako je u ovoj zemlji okončan grdajanski rat; U Austriji održani parlamentarni izbori; U Madjarskoj održani lokalni izbori; Održani lokalni izbori u sedam opština u Srbiji.

2012 - Na parlamentskim izborima u Gruziji pobedila je koalicija „Gruzijski san“ Bidžina Ivanišvilija i preuzela vlast od partije dotadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija „Jedinstveni nacionalni pokret“.

2012 - Počeo popis poljoprivrede Srbije, prvi nakon 1960. godine.

2013 - U Bosni i Hercegovini počeo popis stanovništva, prvi posle 22 godine.

2015 - Trinaest ubijenih, sedam ranjenih, bilans je oružanog napada 26-ogodišneg mladića na koledžu Umkva (Umpqua Community College) u američkoj severozapadnoj državi Oregon.

2017 - U Kataloniji, jednoj od sedamnaest španskih autonomnih regija, održan je referendum na koji je izašlo 42,3 odsto od 5,34 miliona Katalonaca s pravom glasa, od kojih je za nezavisnost od Španije glasalo je 2,26 miliona. Španske policija zatvorila je 440 biračkih mesta uz upotrebu sile pri čemu je povredjeno oko 880 gradjana i policajaca.

2018 - Preminuo je velikan francuke šansone Šarl Aznavur (Charles Aznavour). Tokom sedam decenija karijere, komponovao je 1.000 pesama, prodato je više od 100 miliona nosača zvuka s njegovim pesmama. Glumio je u više od 60 filmova.