Forbs: Država gradi Nacionalni stadion i Ekspo 2027 na privatnim i nepostojećim parcelama

Država Srbija gradi Nacionalni stadion i objekte za "Ekspo 2027" na privatnim parcelama u želji da se što pre završi izgradnja, kao i na parcelama koje ne postoje u katastru Republičkog geodestkog zavoda (RGZ), objavio je danas Forbs Srbija.

Ministarstvo građevinarstva je u četvrtak 26. septembra "moralo" da donese rešenje kojim odbija zahtev za izdavanje građevinske dozvole, koji je podnet za dozvolu gradnje pet saobraćajnica u okviru kompleksa "Ekspo 2027", kao i gradnje hidrotehničkih, elektroenergetskih, telekomunikacionih, signalnih i mašinskih instalacija.

Ministarstvo finansija je, kako je objavljeno, formalni investitor izgradnje izložbe "Ekspo 2027", a zahtev je u njegovo ime podnela kineska kompanija Power construction corporation of China limited.

Saobraćajnice i instalacije koje je potrebno izgraditi prolaze kroz 92 cele parcele i delove još 75 parcela u opštini Surčin, a Ministarstvo građevinarstva je, kako piše Forbs, dužno da proveri da li investitor ima pravo na zemljište na kojem želi da gradi.

"Od RGZ traženi su podaci za 170 parcela navedenih u zahtevu. Pokazalo se da je većina u javnoj svojini Srbije. Dokument Ministarstva građevinarstva pokazuje da je još šest parcela u javnoj svojini Grada Beograda, jedna parcela je u državnoj svojini i pravo korišćenja ima Gradska opština Surčin, dok je osam parcela u privatnom vlasništvu", piše Forbs.

U katastar, kako je objavljeno, nisu upisane još četiri parcele, odnosno ne postoje podaci o njima, a Ministarstvo je navelo u rešenju o odbacivanju zahteva za građevinsku dozvolu da je jedna parcela u privatnoj svojini Dragoljuba Markovića.

"Forbs Srbija proverio je ovaj podatak u katastru i ispostavilo se da je tačan. Tabla zemlje površine tek 104 kvadratna metra i dalje se vodi na Dragoljuba Markovića kao njegova privatna svojina. Uz to, u aprilu ove godine upisana je zabeležba o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta", piše na sajtu.

Iz Ministarstva građevinarstva naveli su da je sedam spornih parcela najvećim delom u javnoj svojini Srbije, ali jedan deo je u svojini državne firme Agroindustrijska korporacija Beograd i u privatnoj svojini fizičkih lica Georgine Goljević, Srđana Davidovića, Milana Miletića i Mirjane Stanić.

Forbs je uvidom u katastar utvrdio su oni suvlasnici na samo četiri od sedam navedenih parcela u rešenju Ministarstva, dok za preostale tri piše da su u potpunosti u javnoj svojini Srbije, što pokazuje, kako piše Forbs da je do promene došlo u periodu od podnošenja zahteva, do odluke Ministarstva da ne izda građevinsku dozvolu.

Kod četiri parcele firme Agroindustrijska korporacija i četiri suvlasnika u martu ove godine upisana zabeležba promene imaoca prava na zemljištu, a početkom avgusta upisana je i zabeležba o pokretanju postupka eksproprijacije, a tih zabeležbi nema na parceli Dragoljuba Markovića.

Forbs piše da to ukazuje da država nije uskladila aktivnosti, pa je podnela zahtev za dozvolu pre nego što je sprovedena promena vlasnika u katastru, a da stručnjaci za nekretnine kažu da "dok to ne piše u katastru, niste vlasnik nepokretnosti".

"Po slovu zakona, ko nema odgovarajuće pravo na zemljištu kao što su vlasništvo ili zakup, ne može da dobije građevinsku dozvolu. Tako će Ministarstvo finansija morati da sačeka na odobrenje dok ne završi eksproprijaciju i prenos vlasništva. Zbog toga je blokirana gradnja na oko pet hektara zemljišta koliko zahvataju sporne parcele", piše na sajtu.

Ministarstvo građevinarstva je navelo to kao problem zbog kojeg je odbilo da izda građevinsku dozvolu, kao i da Ministarstvo finansija mora da dostavi dokaz da kao investitor ima odgovarajuće pravo na parcelama "na kojima se izvode radovi, odnosno na onim katastarskim parcelama koje nisu u javnoj svojini Srbije".

Potrebno je i da dostavi dokaze o četiri katastarske parcele "koje nisu upisane u katastru nepokretnosti, a na istim se izvode radovi", a Forbs Srbija je utvrdila da te četiri sporne parcele ne postoje u evidenciji RGZ.

Nedostaci zbog kojih je odbijen zahtev za građevinsku dozvolu su i ugovor s Elektrodistribucijom Srbije o izgradnji nedostajuće infrastrukture kao i izveštaj o tehničkoj kontroli projekta.